Први пут од увођења вишестраначја у Србији, једна политичка опција прихватила синдикални програм.
У организацији редакције часописа Двери српске, у суботу, 21. маја, на Машинском факултету у Београду уприличен је пети по реду стручни округли сто на теме из области предлога Новог народног договора Двери – Покрета за живот Србије. После претходних тема заштите приватности, економије, пољопривреде и сеоског развоја, и породице, овога пута говорило се на тему просвете, под називом „Каква реформа просвете нам је потребна/Каква реформа просвете нам није потребна?“.
На округлом столу су узели учешћа: др Љубомир Протић, некадашњи професор и директор Математичке гимназије у Београду и бивши директор Завода за унапређивање образовања и васпитања у Београду (у пензији), проф. др Мила Алечковић, психолог, мр Владимир Димитријевић, професор књижевности и публициста, аутор књиге Нови школски поредак, Милица Новковић, педагог, аутор Породичног буквара, Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку, и Драган Матијевић, члан тима за образовни систем Уније синдиката просветних радника Србије.
Свој реферат приложила је и проф. др Љиљана Чолић, са Филолошког факултета у Београду, бивша министарка просвете, а свој прилог овој расправи у облику интервјуа за наш сајт дали су и проф. др Александар Липковски, са Математичког факултета Универзитета у Београду, и проф. др Милан Брдар, са Института друштвених наука у Београду, који су били спречени да и лично присуствују скупу.
Округли сто је у име организатора отворио Бошко Обрадовић, који је дао пресек актуелног стања у просвети: ближи се крају још једна проблематична школска година, образовни систем је у проблему од обданишта, преко основних и средњих школа, до универзитета, у потпуности је доведен у питање ауторирет учитеља, наставника и професора, насилно се уводе дечја и ђачка права, трпимо страшне последице политичких реформи просвете од Стипе Шувара до Гаше Кнежевића, што се посебно огледа у погубном Болоњском процесу који постепено уништава националну елиту. Све ово су били разлози да се Двери одлуче за организовање овог скупа и понуде нови народни договор и у овој области који подразумева потпуно нову националну стратегију образовања. За ову, као и за тему породице, су свакако заинтересовани најшири слојеви друштва, јер је у Србији 100.000 запослених у просвети, 800.000 ученика и преко милион и по родитеља.
Рекли су на скупу…
Др Љуба Протић и др Мила Алечковић указали су на непрестано мешање странаца и политике у просветне реформе, истичући да наше школство уопште није лоше како га представљају и колико су га упропастили досадашњим реформама. Мила Алечковић је посебно указала на чињеницу да су и медији образовање, и да је и њихова реформа неопходна, као и на ужасно стање приватних факултета у Србији.
Милица Новковић се најпре осврнула на погубне последице плишаног васпитања деце у породици и школи, а затим представила концепт Нове школе који је још 1932. предложио велики српски педагог Петар Савић, и који доноси велике промене у приступ образовању, које би требало да почну од промена у породици и систему вредности. Тек здрава породица и школа, као секундарна породица, дају здраво друштво.
Владимир Димитријевић је дао пресек новог школског поретка од Гаше Кнежевића до данас, који је назвао ПЕПСИ реформом (ПЕдагози + ПСИхолози), ослобођеном од стручног мишљења, школигрицом која снижава ниво образовања и најчешће крије велике злоупотребе донација које се користе за узалудне семинаре које намеће Министарство просвете.
Иван Ружичић је дао детаљну критику Закона о основама система образовања и васпитања који је донет без стручне јавне расправе, у кулоарима Министарства просвете, и без икакве везе са реалношћу просветног живота у Србији. Овај закон намеће решавање измишљених проблема попут насиља у школи, а не решава суштинске проблеме попут преоптерећености ученика, двосменског рада, услова школовања…
Драган Матијевић је представио активности Уније синдиката просветних радника Србије и више стручних публикација које је Унија израдила у циљу побољшања, а не револуционарног мењања просветног система у Србији. Јавности је мало познато да је овај, један од најрепрезентативнијих и најозбиљнијих синдиката у Србији, поред сталне борбе за бољи материјални статус запослених у просвети урадио и белу књигу о реформи школства и више стручних скупова о образовању у Србији данас, посебно инсистирајући на темељним просветним реформама и дајући бројне конкретне предлоге око реформи гимназија, измена и допуна закона о основама система образовања и васпитања, и друго. Унија синдиката просветних радника Србије у више наврата свој програм и стручну подршку нудила је разним сазивима министарства просвете у Влади Републике Србије и политичким партијама, али до сада се нико није одазвао овој понуди стручне јавности.
Револуционарна новост на српској политичкој сцени
Шта је револуционарна новост у приступу решавању овог нагомиланог просветног проблема? По први пут у последње две деценије једна политичка опција се залаже за избацивање политике из просвете и могућност да они који су најстручнији за ову област добију прилику да је коначно уреде како мисле да треба. То конкретно значи да су Двери подржале Унију синдиката просветних радника Србије и њихов Програм за стабилан образовни систем у Србији, који не само да констатује све кључне проблеме у српском школству него нуди и конкретна решења. Двери ће, дакле, на следећим изборима наступити са овим просветним програмом који је прошао проверу најзначајнијих стручних инстанци у Србији. Ово се посебно односи и на избор следећег министра просвете који не сме бити страначки активиста и професор на приватним универзитетима, већ особа од највећег стручног ауторитета и са подршком стручне јавности.
На овај начин сведочимо оно што смо и обећали: да ћемо бити само политички менаџери који ће омогућити да се чује глас струке и да се о најважнијим друштвеним темама питају и одлучују они који су најкомпетентнији. По узору на ово искуство из просвете гледаћемо да уредимо наш програм и у другим друштвеним областима.
Изјаве учесника, као и њихови реферати у видеоформи, биће ускоро објављени на нашем сајту. У наредних 10 дана Двери припремају још два веома значајна стручна округла стола: о културној и медијској политици идентитета (25. маја), и спољној политици (31. маја).
У Београду, 23. маја 2011.