Образују се на 11 струковних школа и четири учитељска факултета, а сви имају различите програме
У Србији постоји хиперпродукција васпитача. Годишње студије завршава више од 1.500 васпитача, а потреба постоји највише за 500. То значи да њих 1.000 у старту немају никакву шансу за запослењем, упозоравају из Савеза удружења васпитача Србије.
Чланови удружења су тражили од надлежних да се коначно реши статус овог кадра и дефинише које образовање је потребно за рад са децом од шест месеци до шест и по година.
– У нашој земљи васпитачи се образују на 11 струковних школа и четири учитељска факултета. Сви имају различите програме. Посебан проблем су учитељски факултети који користећи постојећи наставни кадар школаризују струку. Програми по којима се васпитачи образују не одговарају потребама вртића који прате живот и савремене теорије педагогије. Млади кадар који долази са појединих факултета и високих школа није припремљен за рад са децом и у старту не приступа одговорно и поуздано послу – каже Радмила Петровић, чланица Савеза удружења васпитача Србије, која је на недавној седници Националног просветног савета тражила да се разговара о овим проблемима.
Ситуација у пракси је толико различита да васпитачи раде са различитим квалификацијама – неки су завршили високе струковне школе, други уз то још годину дана специјалистичких струковних студија, трећи су дипломирали на учитељским факултетима, а има и оних који су након тога завршили и мастер. Петровићева указује да се Нацрт новог закона о високом образовању предвиђа да се специјалистичке струковне студије пребаце на први ниво образовања, док би на другом остале мастер академске студије и увеле би се мастер струковне студије.
– Савез удружења васпитача Србије не стаје на страну струковних школа, нити учитељских факултета. Јасно нам је да свако брани своју позицију. Ми тражимо да држава реши питање образовања васпитача и да пропише који послови одговарају одређеној стручној спреми. Нигде није дефинисано колико у предшколској установи треба да буде запослено васпитача са завршеном струковном школом, колико са факултетом или мастером. Други проблем је што је локалним самоуправама дато право да процењује које студије ће бити признате васпитачима. Многе општине не признају образовање по болоњи, па су васпитачи са факултетом плаћени као да имају завршену високу школу. Ретко ко признаје специјалистичке и мастер студије – указује Петровићева, напомињући да се васпитачи залажу да финансирање зарада запослених у предшколству пређе на републички ниво.
Шарчевић: Неосноване критике плана уписа
– Критике плана уписа у средње школе нису вођене интересима деце, већ парцијалним интересима, оценио је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић који је посетио Панчево и Опово. Шарчевић је нагласио да су током рада на плану уписа критеријуми били број осмака, реализација прошлогодишњег плана уписа, Стратегија 2020, захтеви тржишта и потреба да коначно будемо рационални. „Ниједно дете неће бити оштећено. Критике су углавном због страха од губитка посла, али не треба да брину. Школе постоје да би се деца образовала и то образовала за оно што би требало да раде“, истакао је Шарчевић.
(Данас)
