Мајка двоје гимназијалаца из Чачка окачила је на огласној табли школе писмо министру просвете Младену Шарчевићу у којем се осврнула на велики број обавеза које средњошколци имају. Весна Војводић, представница Синдиката просветних радника Независност, каже да су искуство ђака и јавни дискурс показали да је лакше докторирати него завршити основну школу. Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, каже да је од броја часова већи проблем њихов садржај.

Весна Војводић каже да је писмо мајке гимназијалаца само један вапај у мору сличних размишљања родитеља и додаје да искуства показују, а последњи догађаји у јавном дискурсу доказују, да је теже завршити основну школу него докторирати.

„Деца у основним школама се суочавају са конгломератом градива, за њих је предвиђено да буду као мали енциклопедисти. Деца доживе суноврат у реалност када схвате да све то можда и није потребно да би се у овој држави човек позиционирао на значајном месту“, па чак и место министра просвете, рекла јеВојводић у Новом дану.

„Родитељи који раде са својом децом знају да једна условна зависна реченица не може да почне тврдњом: ‘Ја да сам му шеф’, него ‘да сам му ја шеф’. Као што не може да се заврши са: ‘ја му не би дао да да’, што смо скоро имали прилику да чујемо од минситра који даје себи за право да једном новинару каже да би лоше прошао на писа тестирању јер није пратио на часу“, истакла је Војводић.

Председник Форума београдских гимназија Александар Марков каже да 80 одсто родитеља има потребу да напише слично писмо министру. Он истиче да није проблем у самом броју сати који се проводе у школи, напомињући да је седам сати стандард и на западу, већ у садржају тих часова.

„Наша школа оптерећена је садржајима који нису неопходни, а не може да понуди подстицајну атмосферу да се развијају у смеру који би им одговарао“, објашњава Марков.

Он напомиње да је реформа гимназијског образовања оптеретила ђаке са још два нова предмета, који их, како сами кажу, смарају, а да се замишљена пројектна настава претворила у писање реферата и прављење „поwер поинт“ презентација.

Када је у питању пројектна настава, Војводић напомиње да наставници на обукама не добијају одговор шта она значи, већ их едукатори едукују на начин на који не би требало. Она пита и где су у српским школама ресурси за извођење пројектне наставе.

Војводић каже да уколико деца имају жељу и потребу за ваннаставним активностима и образовањем, ствар постаје непријатна и оптерећујућа. Гошча Новог дана наводи пример из своје школе, у којој је драмску секцију држала у контрасмени, односно првог часа поподневне смене, јер ђаци сваког дана имају по седам часова.

Неизвесност државне матуре
Гости Новог дана кажу да се полагања државне матуре на крају средње школе 2020. године неће одржати.

Марков каже да је Форум београдских гимназија још пре две године предлагао да се државна матура одложи јер ученике који би требало да је полажу није захватила реформа, за коју се матура везује. Он указује да ученици другог разреда гимназија ни ове ни прошле школске године нису имали уџбенике које реформа, па пита како ће они полагати државну матуру и предлаже да се и за њих одложи.

Весна Војводић каже да је искуство показало да је у Србији тешко организовати чак и малу матуру и подсећа да није прошла ниједна школска година која се није завршила на ружан начин.

Она додаје да ни ђаци у средњим стручним школама немају уџбенике, јер се издавачима не исплати да их штампају због малог тиража. На најаве министарства да ће бити уведени дигитални уџбеници одговара да не само да их нема, већ ни електронски дневник не функционише па тако у понедељак преподне није могао да се упише ниједан час.

„Данас ћу морати да покушам да упишем јучерашње часове. У сталном смо раскораку“, напомиње гоша Новог дана.

Гости Новог дана подсећају да државна матура у закону постоји већ дуже време, али да се стално чека последњи тренутак, па тако на крају 2019. године лицитирамо да ли ће је следеће године бити или не.

Марков објашњава да је бар четири године потребно тестирати нешто пре увођења, а да пилот тестирања нису ни спровођена. Војводић додаје да се проблем усложњава чињеницом да у овом тренутку немамо јасан став Универзитета да ли ће задржати дискреционо право да додатно тестира ученике.

„Ако систем државне матуре не може да обезбеди поштен ранг сваког под истим и једнаким условима онда је све обесмишљено“, наглашава она.

Извор: Н1

Фото: Youtube/N1/print screen