Коментар ФБГ: Директори школа, који су навршили 65 година живота, не треба да буду смењени већ треба да им се изда решење о престанку радног односа, на основу Закона. Ако су смењени, то значи да су и даље у радном односу (??!??)
Шарчевић: Неке школе сјајно раде, неке не знате зашто постоје
У процедури је смена 19 директора у школама у Србији, јер нису поштовали закон који налаже да се у пензију иде са навршених 65 година живота, али и због вршњачког насиља у школама
У процедури је смена 19 директора у школама у Србији, јер нису поштовали закон који налаже да се у пензију иде са навршених 65 година зивота, али и због вршњачког насиља у школама.
„Сви директори који нису поступили у складу са Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) и нису отишли у пензију са навршених 65 година живота биће смењени „, рекао је министар просвете Младен Шарчевић новинарима у Београду.
Он је најавио и строжу контролу секретара школа, као и да се неће толерисати кашњење наставника на часове.
„Имате добре школе које сјајно раде, а имате школе у које када уђете не знате зашто постоје“, рекао је министар.
Помоћница министра Весна Недељковић појаснила је да ће бити смењени директори у 15 школа у Србији, јер нису отишли у пензију са навршених 65 година живота, како закон налаже, а да ће још четири бити смењена због насиља у школама.
„Због насиља биће смењена два директора у средњим школама, један у основној и један директор предшколске установе“, појаснила је она.
Упитан да ли ће бити смењено 28 директора због злоупотребе на малој матури, а чију је смену министар већ предложио школским одборима, али су се они оглушили о тај предлог, Шарчевић је рекао да се ЗОСОВ не може примењивати ретроактивно.
Он је додао да ће свакако бити анализиран и рад тих директора и да ли су се огрешили о закон након његовог усвајања.
Министар је најавио да ће у наредних месец дана бити расписан конкурс за привремено финансирање научних пројеката на две године.
Државни секретар министарства просвете Владимир Поповић појаснио је да се ради нови Закон о научно истраживачкој делатности и да је циљ да се 2020. године пређе на нови начин финансирања – комбиновано финансирање.
Сви истраживачи имали би фиксни део плате 70 одсто, док би преосталих 30 одсто било пројектно финансирање, односно ко добије више пројеката имаће знатно више од оних који не добију пројекте.
Он је додао да је буџет за науку за наредну годину повећан за 13, 2 одсто.
Упитан шта ће се радити како би се смањило насиље у школама министар Шарчевић је рекао да ће бити ангажовано 100 спољних сарадника за превенцију и реаговање у случају вршњачког насиља.
Он је додао да ће се радити нова мрежа школа, модернизација образовних профила, дигитализација школа.
(Новости)
