Home >> Друштво >> Радићемо све док смо живи

Званичан предлог шведског премијера Рајнфелта да се у пензију иде са 75 година подржале све скандинавске и балтичке земље, као и Велика Британија.
Амерички и европски стручњаци најављују драматичан сценарио који сигурно неће заобићи ни Србију – старосна граница за одлазак у пензију помериће се на 70 или 75 година и фактички ћемо радити док год будемо за то физички способни.
Да су пензијски системи већине земаља озбиљно угрожени зна се одавно. Нико, међутим, није могао ни да претпостави да их је криза у толикој мери руинирала да чак и Фредерик Рајнфелт, премијер Шведске, која је одувек била симбол земље благостања, званично предложи да се граница за одлазак у пензију „исцрта“ на 75 година живота.
На нивоу ЕУ размишља се о мало разумнијих 70 година, а ништа боље није ни „преко баре“, јер је последње истраживање показало да четвртина Американаца очекује да ће се пензионисати са 70 или више година, док 14 одсто сматра да се никада неће пензионисати и да ће радити до краја живота.

ИЗВЕСНОСТ

Оне генерације које тек сада улазе на тржиште рада живеће дуже него што се живи данас и сигурно ће морати и дуже да раде – Гордана Матковић, бивша министарка за социјална питања

Овако више не може

Добри познаваоци српског пензијског система наглашавају да он у садашњем облику, када га држава дотира са половином потребног новца, сигурно не може да опстане. А реформа која ће морати да уследи значиће фактички драстично пооштравање услова за одлазак у пензију, па ће и Срби, хтели – не хтели, морати практично да раде до краја живота, тачније докле год су здравствено способни.
Многобројни заговорници дужег радног века у Европи своје ставове образлажу чињеницом да становништво Старог континента нагло стари, док истовремено расту трошкови за здравствену заштиту и пензије.
Шведски премијер Рајнфелт идеју да се граница подигне на 75 година старости изнео је на недавном самиту „Северни форум будућности“ у Стокхолму. Подржали су је начелно сви премијери скандинавских и балтичких земаља, као и британски премијер. Према званичној статистици, у самој Шведској и даље ради 17 одсто грађана који су већ прешли праг за одлазак у пензију. Углавном су то добро плаћени стручњаци, као што су правници, инжењери, лекари и државни чиновници.
Рајнфелт се позвао и на истраживања спроведена у Немачкој, која су показала да увећање просечног животног века Европљана дозвољава да се пензиони праг помери до 72. године. Он је нагласио и да би то померање повећало шансе да се запосле људи стари између 50 и 60 година.

Нисмо ми дуговечни као они

Предлог премијера Шведске да се људи пензионишу са 75 година код нас није остварив, сматра председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
– У уређеним друштвима, каква су скандинавска, одлазак на посао и сам рад не представљају тако велики проблем. Али, ми нисмо Скандинавија. Код нас то није реално јер нисмо тако дуговечни. Не би било добро ни да се ради до 75. године, с обзиром на то да је код нас велика незапосленост. Одласком у пензију ипак се стварају могућности да нека радна места добију млађи – објашњава Атанацковић.
С друге стране, и Европска комисија препоручила је каснији одлазак у пензију у свим земљама ЕУ. Између тога да им пензије буду мање или да уплаћују веће пензијске доприносе, Европљани су изабрали да дуже и више раде. У многим земљама ЕУ у току су реформе пензијског система, а у Француској и Италији због тога су организовани и масовни протести. Тек што су се Немци помирили с тим да ће од 2029. године у пензију одлазити са 67 година живота, сада им се припрема сценарио да на радном месту остају и годину-две дуже.
Континенталне реформе, сасвим је сигурно, ништа добро неће донети ни радницима у Србији.
Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Радина Тодовић наводи за Пресс да се реформа пензијског система у Србији одвија у континуитету од 2000. године и да је неминовно да се и код нас повећа старосна граница за одлазак у пензију. Она подсећа да сада мушкарци у Србији иду у пензију са 65, а жене са 60 година старости и најмање 15 година радног стажа.
– Нико не подиже одједанпут ту границу већ се то чини постепено. Тако ће се радити и у Србији. Процес реформе ће бити настављен и у наредном периоду, па ће се старосна граница подизати полако, као и у осталим европским земљама. Тај задатак сачекаће нову владу – процењује Тодовићева, и додаје да у Србији мушкарци живе у просеку 72, а жене 75 година.
Према њеном мишљењу, пошто се старосни век продужава, мора да се продужи и радни век.
– Првенствено је лоша демографска структура натерала многе земље на тај корак. Допринела је томе и економска криза. Ми немамо толико радно активног становништва да бисмо пензије исплаћивали из текућих прихода. Чак и да запослимо целокупно радно активно становништво Србије, не бисмо могли из доприноса да исплаћујемо пензије, већ би увек морало да буде дотација из буџета – тврди наша саговорница.

Љајић: Многе владе пале на томе

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже за Пресс да ће даља реформа пензионог система бити настављена, што укључује и постепено померање старосне границе:
– Све земље ЕУ то раде полако, па ће и Србија. Холанђани су, на пример, предвидели померања старосне границе за одлазак у пензију од 2020. У сваком случају, ако и буде таквих измена код нас, сигурно је да ће се водити рачуна о социјалној компоненти. Већина земаља измене пензионог система спроводи врло пажљиво јер је свесна да су многе владе пале управо на овом проблему.
Додатни проблем, из угла економисте Зорана Попова, јесте то што у Србији има све више старих, а све мање младих.
– Старосна граница за одлазак у пензију мора да се подиже како бисмо повећали број људи који раде и смањили удео пензионера у структури становништва. Без дилеме, то је једна од ствари које се морају урадити да би финансирање постојећег система било одрживо. Чак и тада ће бити неопходне дотације из буџета, али у мањој мери – процењује за Пресс Попов.
Он тврди да овакве реформе, нарочито у Србији, морају да се спроведу у дужем временском периоду (од 20 до 30 година) или ће у супротном пензионери бити буквално гладни.
– Ситуација је далеко алармантнија овде него у другим земљама јер је наша привреда урушена. Затворили смо наше банке, продали предузећа будзашто, угасили индустрију – поручује Попов.

Бројке

54% запослених Американаца сматра да ће у пензију отићи између 60. и 69. године
7% запослених у САД верује да би могло да се пензионише пре 60. године
14% Американаца каже да се никада неће пензионисати и да ће радити до краја живота
43% запослених у Америци пред одлазак у пензију има уштеђевину мању од 10.000 долара, што је за четири одсто више него 2009.

Истраживање „Ју-Ес-Еј тудеја“

Зависи и од посла

Бивша министарка за социјална питања Гордана Матковић каже да ми не можемо у потпуности да се поредимо са земљама као што су Шведска и Америка, већ морамо да поведемо рачуна колики је у Србији животни век, односно колико дуго пензионери примају пензију.
– Зато се морају тражити баланси између тога колико се дуго уплаћује пензија и колико се дуго пензија прима. Структура послова који доминирају у једној земљи такође је врло важна да би се одредила старосна граница. У државама у којима доминирају послови који изискују физички напор сигурно је та граница нижа него тамо где доминира аутоматизација. Генерације које сада улазе на тржиште рада живеће дуже него што се живи данас и сигурно ће морати и да раде дуже. Цео тај процес ићи ће полако како не би изазвао велике потресе. Људима сва оваква рационална објашњења нису довољна. Они виде да им је одлазак у пензију близу, а онда се разочарају јер морају још да раде – каже за Пресс бивша министарка.

Top