У свакој земљи образовање увек може бити боље, а поправка нашег је трасирана Стратегијом за развој образовања до 2020. године, каже председница Националног просветног савета професор др Десанка Радуновић.
То што Стратегија предвиђа требало би да помогне да наше образовање буде квалитетније, доступније и праведније, али, по речима др Радуновић, да би се то десило морају се примењивати мере зацртане овим документом. Међутим, мада га имамо већ више од годину дана, акциони план за његову примену још није урађен, што показује да нам време не значи много, јер све што пише треба преточити у активности и урадити на време.
– Стручњак из Финске дивио се нашем Закону о основама система образовања и васпитања и оценио га као одличан, али је проблем што га не примењујемо – каже нам др Радуновић. – У Финској је систем децентрализован и школе имају велика права, али и одговорност и то првенствено према локалној заједници, јер за ту заједницу су значајни резултати које школа постиже.
Код њих Министарство даје само оквире, задатке, шта се очекује да дете зна, а на школи је да то реализује. Али код њих директоре школа не поставља ни једна партија и нису у позицији, као код нас, да одговарају само својој партији и да им због тога нико ништа не може, а да не одговарају родитељима због тога што су им упропастили децу која, што иду даље, све мање могу да се уклопе. А мораће јер тржиште тражи знање, а не петице без покрића.. Код нас је партијски систем уништио биолошки инстинкт родитеља и они више не схватају да је знање једини капитал. Тако је јер држава послује с туђим парама, а друштво једе само себе.
Један од предуслова за реализацију циљева постављених Стратегијом је и реорганизација мреже школа, што је велики посао којег се нико до сада није озбиљно прихватио. У ком правцу би та мрежа требало да се реорганизује да би обезбедила и једнако квалитетно и доступно образовање свој деци?
– Чињеница је да смо сиромашна држава и да морамо рационалније организовати образовни систем, јер сада се због лоше организације много пара троши нерационално. Ја сам математичар и сматрам да све треба израчунати. Ми морамо израчунати да ли је рационалније имати разуђену мрежу школа и доћи и са средњом школом до сваког ученика или би организован превоз до школе био боље решење. За ту рачуницу морамо имати у виду да, ако нема довољно квалитетног кадра, с том разуђеном мрежом имаћемо доступно образовање али без квалитета, чиме оно губи смисао, јер нећемо добити квалитетну радну снагу из школа које су неопремљене.
С друге стране, средства која се уштеде на мрежи школа могла би се утрошити на ђачки превоз и евентуално оброк у школи. Поред тога, велика шанса су и нове технологије и могућност организовања наставе на даљину са обезбеђеним компјутерима, који би ученицима били на располагању у њиховим срединама. И потребе привреде и принцип целоживотног учења променили су услове, али Министарство мора направити рационалну, финансијски одрживу и квалитетну мрежу школа. И струка и закони и правна регулатива добро су поставили систем, али се концепт мења због дневнополитичких потреба. Недоследно се ради и све се своди на личне контакте у које свако, с правом, сумња. Образовање мора да буде резултат консензуса, јер за сваку промену постоје отпори на локалу, али ако би се видело да постоје консензус и критеријуми и ти отпори би били мањи.
Како наћи баланс између потреба тржишта рада и ученичких жеља за наставком школовања у ситуацији када је пре две године у Србији био исти број новорођене деце и места на високошколским установама, а истовремено су нам школе за производна занимања полупразне?
– Високо образовање је захтев времена, јер многе послове ће преузети машине. Ауту већ више не треба аутомеханичар, него стручњак за компјутер, у пољопривреди све раде машине, али је потребно све више знања и ни на земљи се не може остати без школе. Држава мора проценити колико кадра јој је потребно и шта ће финансирати, а процене морају бити у складу с нашом ситуацијом, а не с финском.
Ми сада имамо ситуацију да из средњих стручних школа 70% популације наставља школовање, а за тај наставак у тим школама они нису припремљени. Због тога пада квалитет високог образовања јер на њему не могу да се одрже задати критеријуми, а и поред тога, многи не завршавају факултете. На тај начин ми, практично, бацамо веома скупо средње стручно образовање. Због тога је и један од циљева Стратегије да до 2020. године половина генерације иде у гимназију и оспособи се да настави школовање, а средње стручне школе с огледним профилима иду ка захтевима тржишта, мада се увођењем опште матуре ни ученицима из њих не затвара пут ка академским студијама – могу некоме да се промене породичне околности, да му се отворе очи у међувремену… На пример, Словенци држе бесплатне једногодишње припреме у гимназијама за ученике који из средње стручне школе желе да полажу општу матуру и наставе школовање.
Концепт „мале матуре“, као унутрашње провере квалитета обавезног школовања, али и филтера за наставак школовања, доведен је у питање, прво афером с провалом тестова, а затим и отпором јавности увођењу трећег теста. За кога је све и колико овај испит значајан?
– Мала матура нам помаже да видимо какав нам је квалитет образовања, у којој мери су остварени зацртани исходи и да ли их треба мењати. Њом нико није оштећен јер нико не може да падне. Она не кажњава децу што их нисмо довољно научили у основној школи, него је корекција резултата из те школе, корекција за поклоњене оцене… Али ове године без те корекције био је потпуни хаос јер је било превише истих и пробијане су уписне квоте. Она је и праведна јер ко је учио има право првенства, што је њен васпитни ефект и порука – децо учите!
Радујем се што је министар остао доследан и око увођења трећег теста на завршном испиту после основне школе, јер без њега основна школа се своди на српски и математику, а чему служи то што знате да прочитете текст а не знате шта он значи? Јер и српски и математика служе да би се схватили природа и друштво које нас окружују. Ја и даље мислим да су у паници само родитељи. Шира „мала матура“ помоћиће деци да се искажу у другим областима а нама који хоћемо да поправимо систем, да видимо где смо, док ће наставницма других предмета она бити мотив да се мало више потруде. За ових 20 година транзиције ми смо изгубили нормалност, пуно је девијантних појава и морамо успоставити самоорганизован и контролисан систем.
Без панике и са добром организацијом „мала матура“ може да буде јако корисна. Генерално, за систем образовања важна је и подела одговорности јер без ње имамо поклоњене оцене, провале тестова. Сада ће велик део личне одговорности бити на директорима школа. Сматрам да би директори требало да потпишу уговоре и ту одговорност да сносе под претњом отказом.
Чак је и учешће наше земље у наредном ПИСА терстирању било под знаком питања. Да ли је то тестирање, као облик екстерне провере нашег образовног система, за нас прескупо или преважно?
– Дневно се у неком јавном предузећу проневери 130.000 евра, колико је потребно да би наша земља учествовала у трогодишњем циклусу ПИСА тестирања, тако да новац сигурно није проблем. Да ли неразмевање људи који морају да разумеју важност овог учешћа или потреба и жеља да се нешто закамуфлира, тек имали смо и образложења да ово тестирање није прилагођено нашој деци. То је смешно јер је тестирање прилагођено деци из 80 земаља у којима су ефекти образовања такви да сигурно треба са њима да се усагласимо, уместо да тврдимо да је наше образовање добро и изађемо из овог међународног тестирања. То би било забијање главе у песак, што за нас као земљу не би било добро.
Даница Девечерски
Са три теста у два дана 40 бодова?
Да ли су коначно утврђени сви детаљи око трећег теста на завршном испиту на крају основног образовања?
– Национални просветни савет је с обзиром на то да је пет предмета у трећем тесту обиман садржај, тражио од Завода да издвоји основни сет стандарда што је могуће општијег типа, не књишких него здраворазумских. Сугерисали смо и да се због увођења трећег теста промени бодовање, тако да се тестови из српског и математике бодују са по 10 бодова, да се у њима смањи број питања, те да се с паузом полажу истог дана, а тај трећи да се бодује са максимално 20 бодова и полаже други дан. Сугерисали смо и да заступљеност предмета у школи не буде основни критеријум при прављењу трећег теста, јер све је више интердисциплинарних садржаја, па да таква буду и питања. Коначну одлуку о свему донеће Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.