Др Костадин Пушара: Школство вапи за реформом
Образовни систем носећи је стуб укупног друштвено-економског развоја. Образовни систем одређује ниво и напредак развоја друштва у целини.
Отуда се у свим државама поклања посебна пажња образовању и то је систем подложан сталним променама и усаглашавању са међународним стандардима. Ако је, поред образовања, други носећи стуб развоја култура, онда то значи да су ова два стуба међусобно условљена и од њиховог развоја дефинитивно зависе привредни напредак и међународни углед.
То потврђује данашњи статус наше земље у евроинтеграцијама. У образовном и културном систему најмање се учинило на реформама. О томе се најмање говори у нашој јавности, као да су то забрањене теме.
Образовни систем нема јасну визију нити стратешке планове на краћи, средњи и дужи рок, како би се могли видети и индикатори напретка. Овако смо затрпани мноштвом високообразовних институција које су изражене у шест приватних универзитета и пет универзитета у државном власништву, као и преко 80 високих школа.
Главни проблем у оквиру приватних образовних институција је њихова једноличност са истим профилима и тзв. меким занимањима из друштвено-економске области, са малим изузецима других занимања.
Заједнички именитељ за све универзитете и високе школе у приватном власништву је несразмеран број студената према техничким условима (простор и опрема). Затим; неадекватан однос броја студената према наставницима, недовољно висок ниво стручности наставног кадра, недовољно висок ниво и квалитет предавања, низак ниво знања свршених студената, велики број свршених студената на бироима рада, недовољан однос и сарадња са привредним субјектима, низак ниво стандарда наставног особља, на неким факултетима су ниске плате професора и крећу се између 20 и 30 хиљада динара, као и незванични део плате који се исплаћује на недозвољен начин где се прикривају пореске обавезе власника, а запослени имају нижу пензијску основицу и кредитни потенцијал. У неким образовним институцијама постоји пракса да се професори стимулишу тако што им се плаћа за сваки положени испит студената.
Јасно је шта је циљ овакве праксе, да би студенти што пре завршили годину и одмах уписивали следећу годину, а то значи за власника сигуран приход у просеку годишње за сваког студента 1.200 и више евра. Неоправдан број истурених центара по разним градовима, чак и у другим државама где се по правилу не држи никаква настава, већ се то подводи под даљинско студирање које је само маска за лаку зараду, а студенти су ускраћени за стицање знања, додатно је велики проблем.
Најчеће се уџбеници фотокопирају или се деле у електронској форми без упутства, то је чиста формалност. Студенти стекну диплому, а да и не знају како им изгледа факултет и који су им наставници. Лака зарада и богаћење, како на рачун ниских плата запослених, стандарда студената, избегавања пореза и сл. Није, зато, чудо, што се развила корупција до крајњих граница, продаја диплома и испита, преоптерећеност наставника предметима које предају: има случајева да један наставник предаје пет или више наставних предмета. Јасно је какав је то квалитет. Ту је и стицање докторских диплома у скраћеном року и без истраживања, као велики проблем, да не спомињем чињеницу да не постоји скоро никаква контрола рада појединих универзитета, факултета и високих школа.
На крају, све би било другачије када би постојала јасна стратегија националног образовања, затим стратешки планови појединих образовних институција, које би могле бити нека основа за контролу. Овако недефинисан образовни систем захтева темељиту реформу како би се омогућило увођење европских стандарда у наредном процесу преговора са Европском унијом. Данас је најуносније занимање имати неку образовну институцију, јер лака зарада подстиче богаћење, како на рачун стандарда професора и студената тако и на рачун утаје пореза. Једна форензичка рачуноводствена и финансијска анализа могла би лако да разоткрије у чему је проблем.
Превише разлога за суштинску реформу укупног образовног система у нашој земљи, остаје једино питање ко и какав ће бити будући министар просвете.
(Преузето из „Новости“)
