Многе наше колеге сумњају у сврсисходност предстојећег штрајка упозорења од једног часа.
Они су свакако у праву. Уколико се облици протеста заврше на овоме, неће се постићи ништа. Међутим, договор четири синдиката просвете не завршава се 28. октобра, када неће бити одржани први часови у школама Србије. Свесни потрошене енергије пролетос, синдикати овога пута у штрајк улазе врло опрезно, али на време. Подразумева се низ једнократних протеста и штрајкова, а затим потпуни штрајк, уколико за то буде потребе.
Јер, од потписаног није реализовано скоро ништа.
Једино функционише „рационализација“, тј. расподела технолошких вишкова и слободних радних места. Иако траљаво и са много брљотина и малверзација, овај процес је у великој мери зауставио беспотребно запошљавање радника на одређено време и многим колегама допунио норму.
Остале обавезе Министарства просвете из Споразума са синдикатима за сада остају мртво слово на папиру. Арогантно понашање министра просвете и његових сарадника последица је њиховог релативног неискуства и лицемерја према просветним радницима. Иако слаткоречиви у својим обраћањима синдикатима, они рачунају да синдикати неће имати снаге за неки нови штрајк, а када нема штрајка – нема ни испуњења обавеза!
Зато и не чуди што се утврђене предложене измене Закона о основама система уопште више и не спомињу и што се и не помишља на дијалог о побољшању материјалног положаја запослених у просвети.
Нема нам друге, него Јово-наново! Предстојећи једночасовни штрајк само је прва етапа у предстојећем бунту који ће се од 28. октобра захуктавати и трајати месецима.
