Унија у петак протестује скраћењем часова, док ће „Независност” за свој грош обуставити наставу на један сат. У понедељак СОС и СРПС бојкотују први час у обе смене
Четири синдиката просветара још немају одговоре на многа питања у вези с најављеним штрајком и делују као раштимовани квартет. Који је бољи дан за штрајк просветних радника? Први школски или други радни у новој школској години? Која је опција демонстрације отпора у законским оквирима најделотворнија: скратити часове на 30 минута, не одржати први час у обе смене или у неком тренутку обуставити наставу на сат времена? Око тих питања нису се усагласили, иако, пре или касније, сви протестују с готово идентичним штрајкачким захтевима.
У петак почиње нова школска година. Првог радног дана у 750 школа скраћењем часова на пола сата протестоваће Унија синдиката просветних радника Србије. Истовремено, њихове колеге учлањене у Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” у око 400 школа организоваће штрајк упозорења „у трајању од једног сата”.
– То значи да наше чланство, у складу с околностима на терену, може да се определи да обустави рад у периоду од 10 до 11 сати или од 15 до 16 часова. Или, ако имају четири часа у распореду, могу да их скрате по 15 минута. Оба модалитета су у складу са Законом о штрајку, који предвиђа обуставу рада у трајању од једног сата – објаснила је Весна Војводић Митровић, портпарол „Независности”, на јучерашњој конференцији за медије.
Врх овог синдиката првобитно је најављивао протест 4. септембра, заједно са Синдикатом образовања Србије (СОС) и Синдикатом радника у просвети Србије (СРПС) – који су, такође јуче, у званичном обраћању јавности потврдили да ће другог радног дана нове школске године њихови чланови у око 800 основних и средњих школа протестовати тако што неће одржати први час у преподневној ни у поподневној смени. Имајући у виду да школски колективи нису наклоњени искључиво једном синдикату, него су по синдикалној припадности подељени на најмање две групе, јасно је да ће првих дана распоред часова диктирати синдикалне активности. Није искључена ни могућност да настава у више школа буде ометена у оба дана најављених протеста просветних радника. И то је само почетак драстичнијих видова отпора тренутној позицији образовања, око чега су синдикати сагласни.
Најболнији трн у оку им је Нацрт закона о запосленима у јавном сектору. На дан кад се тај пропис буде нашао пред посланицима, испред парламента протестоваће чланови СРПС-а, који окупља 12.500 људи, и СОС-а, који има 35.000 чланова, како кажу председници тих синдикалних организација.
– Позваћемо чланство на обуставу наставе и протест испред Скупштине Србије – тврди Слободан Брајковић, први човек СРПС-а.
Позив наставницима да са часова изађу на улицу јесте позив на незаконит штрајк, који је до сада просветна власт гушила напомињањем спектра последица – од смањења плата до отказа.
– За један дан не могу да нам поделе отказе. Имамо право до три дана да не дођемо на посао, а можемо да штрајкујемо колико хоћемо – изричит је Брајковић.
Напомињући да је солидарност основа синдикализма, Валентина Илић, председница СОС-а, ипак сматра да 1. септембар није дан за штрајк, него ђачки дан, да синдикати не треба да наступају „соло”, нарочито кад им ставови нису супротстављени.
Повлачење Нацрта закона о јавним службама из процедуре први је штрајкачки захтев Уније, СОС-а и СРПС-а, „јер би такав закон нанео непоправљиву штету просветним радницима”. Чланови „Независности” такође сматрају да „никаквим козметичким променама тај пропис не може да се преобликује и допринесе унапређењу образовања, него ће просветарима суспендовати бројна права”, али не траже да се нацрт повуче, већ да се из њега изузме просвета.
– Немамо право да захтевом за повлачењем нацрта запосленима у здравству, култури и социјалној заштити ускратимо прилику да остваре своја права уколико сматрају да треба да буду део таквог закона. Просвети ту апсолутно није место. Илустрације ради, према одредбама тог закона, наставник би из једне школе могао да буде премештен да ради у другој, 50 километара удаљеној школи, без властите сагласности. Такво решење јесте „терапија за дуге језике у просвети”, јер ко год има шта критички да каже према законској регулативи или несавесном поступању директора, може сутрадан да буде обавештен о таквом трајном или привременом премештају, а све под изговором да се унапреди просветни систем – појашњава руководство „Независности”.
Као и СОС, „занимљивим” сматрају предлог законописца да се и у просвети дефинише радни учинак, напомињући да је то лакше рећи него урадити, јер „наставник који ради с надареном децом у школи специјализованој за таленте нема исти почетни положај у односу на колеге из средњих стручних или школа у сеоским срединама”.
Утврђивање плана за повећање плата
Мора се дефинисати динамика побољшања материјалног положаја у образовању, истичу у штрајкачким захтевима два просветна синдиката – Унија и „Независност”.
– Закон којим је требало да се поправи материјални положај просветних радника требало је да буде донет 1. јануара 2016, а не поправља се ни овим новим, о запосленима у јавном сектору, који за просвету треба да важи од 1. јануара 2019. У једном члану пише да се плате задржавају на истом нивоу на којем су биле у тренутку доношења закона, што је овај тренутак, кад су примања у просвети за 17 одсто нижа од републичког просека – указао је Звонимир Јовић, руководилац ресора за нормативноправне послове Уније.
Инсистирањем да се утврди план побољшања материјалног статуса радника у образовању „Независност” жели да пребаци лоптицу на терен надлежних министарстава.
– Захтевамо да изађу написмено с предлогом динамике повећања зарада просветним радницима, будући да је власт све досадашње предлоге синдиката с тим у вези окарактерисала као нереалне, ирационалне, лишене свести о тешком тренутку у којем се држава налази – каже Весна Војводић Митровић, из „Независности”.
(Политика)
