Најбољем пласману од када је 2003. први пут објављена Шангајска листа допринео је и др Стојан Раденовић, професор Машинског факултета у пензији, који је сврстан међу најцитираније научнике у математици на планети.

Професор Раденовић је вест сазнао путем интернета. Иако је у пензији, каже да је нон-стоп уз компјутер, да прати сва дешавања у свету и науци, јер мора да буде у току. Тренутно је велики број његових радова на прегледу у светски признатим часописима.

– То је мој мали удео, нисам ја толико важан, ту је војска нових, младих, паметних људи, а ранијих година је међу најцитиранијима био и један мој колега из Ниша… – скромно каже за „Политику”.

Он и даље решава математичке задатке, по седам, осам сати дневно, додаје са осмехом да није престао од 17. године, чак је ових дана решавао и оне са пријемног испита са Математичког факултета.

Константан успон на Шангајској листи за универзитет значи бољу међународну видљивост, већи број страних студената и већу заинтересованост других универзитета за сарадњу

– И да ли бисте положили пријемни? – питамо професора.

– Имао бих 98 од 100 поена, али само зато што су погрешили у два задатка, што сам им скренуо пажњу. Нема веће радости од тога да се померају границе, да се помаже младима, чак и када они мени пронађу грешку. То и мене и њих чини бољим човеком, математика ме чини бољим човеком – одговара др Раденовић.

Захваљујући радовима објављеним у престижним часописима и томе што га у својим радовима цитирају колеге из целог света, име професора Раденовића нашло се на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015. години”. На овој листи је само 3.000 истраживача, из укупно 30 области, а професор из Србије је био на 70. месту у математици. Ову публикацију сваке године објављује компанија „Томсон-Ројтерс”, која је задужена и за формирање такозване СЦИ листе најбољих научних часописа на свету.

Стојан Раденовић је до 1980. године био наставник у Четрнаестој београдској гимназији, потом је докторирао и наредне две деценије предавао на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Од 2000. године радио је као професор математике на Машинском факултету Универзитета у Београду, где је дочекао и пензију.

Председник Србије Томислав Николић одликовао је професора Раденовића за изузетне заслуге за Дан државности, 15. фебруара ове године.

Проректорка Београдског универзитета проф. др Иванка Поповић такође је јуче захвалила овом професору, „чији су изузетно цитирани радови, објављени у најпрестижнијим светским часописима, били пресудни да се БУ попне у вишу категорију”.

Стојан Раденовић: Математичке задатке решавам по седам, осам сати дневно, ових дана решавао сам и задатке са пријемног испита на Математичком факултету. Имао бих 98 од 100 поена, али само зато што су погрешили у два задатка, на што сам им скренуо пажњу

Бољи пласман на Шангајској листи, како каже, за универзитет значи бољу међународну видљивост, већи број страних студената, али аутоматски подразумева и већу заинтересованост других универзитета за сарадњу на различитим нивоима.

– Да би се обезбедио трајни боравак на Шангајској листи мора да се систематичније приступи финансирању науке у Србији. Важно је и да подстичемо све колеге из свих области да публикују што више научних радова и у најјаче вреднованим часописима, јер ће то допринети и угледу наше земље – сматра проф. Поповић и додаје да највише научних радова тренутно има из физике, хемије и биологије, али да то не значи да успех друштвених наука треба занемарити.

Пријатно изненађен пласманом од 201. до 300. места јуче је био и ректор БУ проф. др Владимир Бумбаширевић, који је рекао да је очекивао исти резултат као и лане, али да је ове године пресудно било то што смо имали научника који је био међу најцитиранијима у математици.

Јуче је било и оних који нису изненађени оваквим пласманом БУ на Шангајској листи, попут Биљане Косановић из Рачунарског центра Универзитета у Београду, која подсећа да се то могло очекивати јер је невероватно порастао и број радова наших научника у часописима „Nature” и „Science”.
 

Критеријуми за рангирање

Универзитети на Шангајској листи рангирају се од првог до 100. места, потом по азбучном реду у категорије од по педесет, односно стотину универзитета. Први на листи је амерички Харвард, и то 14. годину заредом, а међу десет најбољих су, традиционално, осам америчких и два британска универзитета. Повратник на листу је и Свеучилиште у Загребу, које се са Универзитетом у Љубљани нашло између 401. и 500. места. Занимљиво је да на најновијој листи више нема Мађарске, која је до сада имала два универзитета.

Кључни критеријуми за рангирање универзитета на Шангајској листи јесу број објављених научних радова у међународним часописима, број радова по истраживачу, цитираност и утицај радова, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су имали индекс одређеног универзитета или на њему раде…
 

Најбољих десет

 
1. Харвард

2. Стенфорд

3. Беркли

4. Кембриџ

5. МИТ

6. Принстон

7. Оксфорд

8. Калифорнијски институт за технологију

9. Колумбија

10. Чикаго