Повишица ће бити мања од овогодишњег раста бруто домаћег производа
Повећање плата запослених у јавном сектору и пензија од почетка наредне године је извесно, изјавили су аутори „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ) на јучерашњем представљању новог броја овог часописа Економског института.
Међународни монетарни фонд више не захтева да ова примања буду замрзнута, а подробније ће се више знати после утврђивања предлога буџета за 2017. годину.
О висини очекиване повишице сада може само да се нагађа, али је сасвим извесно да ће она бити мања од овогодишњег реалног раста бруто домаћег производа од максималних три одсто, што је услов да се смањи њихов удео у годишњој вредности свега створеног.
Подсећања ради, очекује се да ће се реални раст БДП у 2016. кретати између 2,5 и три процента.
Према речима Стојана Стаменковића, координатора истраживања МАТ-а, за очекивати је да ће повећање плата запослених у јавном сектору бити веће од повишице пензија, али оно неће бити исто за све у државној служби.
Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, очекује да ће ММФ пристати на повећање зарада запослених у јавном сектору и примања пензионера, поред осталог, и зато што је повећање тражње подстакло даљи раст српске економије. Подаци за август показују да је заустављен текући раст промета, а просечне зараде и маса зарада су у паду.
У најкраћем, српској економије од почетка ове године иде набоље. На основу података за август може се рећи да се наставља раст индустријске производње, иако слаби раст прерађивачке индустрије, али зато убрзава производња у електропривреди.
Вредност извоза у периоду јануар-август ове године износила је 8,72 милијарде евра, што је за 9,3 одсто више него у истом периоду прошле године. Увоз је истовремено повећан за 5,8 одсто, тако да је покривеност увоза извозом 77,2 одсто. Расту и стране директне инвестиције, а може се закључити, кажу аутори, да постоји и известан раст укупних инвестиција.
Међутим, више не расте и унутрашња потрошња, јер је текућа динамика зарада тренутно прешла у опадајућу, док су цене у августу повећане.
Почетак опоравка српске привреде био је видљив у 2015, показује истраживање Миладина Ковачевића.
– Производни сектор је, први пут након 2011., пословну 2015. годину завршио са позитивним резултатом пословања – каже Ковачевић. – Чист нето добитак износио је око 1,2 милијарде евра, наспрам приближном „минусу” у 2014. години. Овај искорак ка побољшању рентабилности потврђује и још један врло битан показатељ. Стопа пословне добити, која је у 2015. години, после вишегодишњег периода, била је изнад просечне каматне стопе на зајмове привреди.
Он закључује да наша привреда коначно „добија дах”, будући да је принос на пословна улагања изнад преломне тачке рационалног и профитабилног финансирања из позајмљеног капитала.
Одложити продају земљишта странцима
Споразум о стабилизацији и придруживању, потписан још 2008. године, предвиђа могућност да се државно пољопривредно земљиште може продавати странцима од 1. септембра 2017. године. Како је земља необновљив ресурс и национално благо, основна дилема је да ли је треба продавати странцима.
Аутори МАТ-а сматрају да треба продужити важење забране продаје обрадивог земљишта странцима.
Приликом одлучивања о оваквом питању, држава мора да сагледа, на првом месту, проблем прехрамбене одрживости земље. Следећи аргумент у прилог увођењу мораторијума на продају земљишта странцима је искуство многих чланица ЕУ у овој области.
Све релативно нове чланице ЕУ суочене са сличним изазовима у пољопривреди као и Србија данас – неконкурентност, ниски приноси, проблеми са наводњавањем, застарела механизација, ниске субвенције, тражиле су – и добиле – продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима.
Потенцијално скоковит раст цене земљишта у кратком року (и услед „шпекулативне тражње” појединаца) послужио је као јак аргумент овим земљама да продају одложе.
(Политика)
