У Словенији деца полазе у први разред са 6. година. У већим селима (2.000-3.000 становника) скоро сваке године у први разред буде уписано око 60 првака. Напоменућу да свако мало веће село има своју основну школу иако је често удаљеност између суседних школа само 1-2 км.

Без сувишних коментара, закључака и поређења са основним школама у Србији, ево  за пример како изгледа и функционише једна  државна основна школа у Словенији у селу које броји око 2.800 становника.

– У школу се иде само преподне. Настава почиње у 08:20.

– Испред школе је велики обележен паркинг (за родитеље), са знаком “Задржавање до 10 минута” који се  поштује. За особље школе предвиђен је паркинг иза школе.

– Стајалиште за  аутобус је такође испред главног улаза у школу.

– Из свих праваца одакле деца долазе у школу је проходан тротоар и обележена бициклистичка стаза.

Испред школе је и велики ограђен простор за остављање бицикла, ролера, тротинета.

– Учионице за прваке су у приземљу, а виши разреди су на спрату.

-Школа има два спрата и савремен  лифт.

– Ученици свих разреда се по доласку у школу преобувају у  балетанке или папуче. Патике нису дозвољене.

– Ђаци не морају да  носе књиге. Уџбенике могу оставити у школи као и опрему за физичко, прибор за ликовно…

– Издавачи уџбеника и осталог наставног материјала су у обавези да имају исте у електронском издању. Наставници преко компјутера повезаног са  интерактивном таблом као монитором приступају путем интернета е-уџбеницима тако да сви ђаци прате садржај из књиге на табли.

– Петком се ученицима  ретко дају  домаћи задаци.

– У школи, и околини школе, нема никаквих маркета, аутомата са соковима и грицкалицама нити киоска са  брзом храном.

– Сви оброци и ужине се спремају у школи, служе се у школској кантини или у учионици и припремају  се од високо квалитетне и проверене хране локалних (домаћих) произвођача.

– Школа има свој мед. У кругу школе је школски пчелињак.

– Цена ручка је  2,15 еур, а ужине 0,8 еур. На крају месеца родитељ добија рачун – уплатницу за трошкове прехране детета. Наплаћују се само они оброци које је дете користило.

– Ученици имају обавезан периодичан преглед зуба код школског зубара и превентивно им се заливају фисуре као додатна заштита од каријеса. Ординација се налази у школи и одласци код зубара су у време наставе.

– Школа у свом програму кроз часове физичког, дане спорта или сличне активности подстиче ђаке  да науче или усаврше пливање, скијање, клизање, бициклизам, планинарење.

– Велике фискултурне сале су потпуно опремљене. Послеподне, током продуженог боравка деце, у фискултурној сали се одржавају тренинзи кошарке, плеса, каратеа, хип-хопа…

– Тоалети за дечаке, девојчице и децу са инвалидитетом, су изузетно уредни.

– Kорпе за смеће унутар  школе и на дворишту су предвиђене и обележене за одређен отпад: папир, амбалажу, стакло…Стара обућа и одећа се одлаже у веће посебне контејнере на којима пише “Текстилко”.

– Сва обавештења о раду школе, од значаја за ученике и родитеље, се налазе на интернет страници школе која се беспрекорно  ажурира.

– Сваки родитељ, мајка и отац појединачно, по упису детета у школу добијају своје корисничко име и шифру којом се на интернет страници школе (е-асистент) улогују како би видели све о свом детету: оцене, изостанке, примедбе, похвале, распоред часова, измене у настави, обавештења о такмичењима, излетима…

– О свакој оцени и изостанку детета се додатно оба родитеља обавештавају путем смс-а.

– Преко интернет странице школе (е-асистента)  родитељ може комуницирати са било којим од наставника, учитељицом, директором и поставити им питање, оправдати дететов изостанак и слично.

– За изостанак детета из школе до 5 радних дана довољно је оправдање које напише родитељ.

– Школско двориште  има травнату површину, трим стазу, терен за баскет и мали фудбал, игралиште за најмлађе, клупе, чесму…

Kада сам најавила да ћу написати кратак текст о школи особље је било затечено и одреаговало је са ставом: “ Али ми смо обична школа, нисмо ни по чему интересантни за новине.” Нисам се упустила у објашњавање по чему је оваква школа посебна, али сам пожелела да у школу попут ове једног дана иду  и наша деца из села попут овог, деца у Житишту, Гајдобри, Нересници, Вранову, Љигу, Прилужју, Новим Kарловцима…И да то не буде никаква сензација већ сасвим нормална и обична ствар.

(Блиц Жена)