Средња школа мора да буде обавезна
Све политичке партије залажу се за оштрију контролу факултета и заустављање хиперпродукције диплома
Да се школски систем у Србији мора мењати, сагласне су све политичке партије у нашој земљи и у мору реформи обећавају и ону која ће се тицати образовања. Исто су причали и у претходним предизборним кампањама, али је у међувремену у школству урађено веома мало. Што се проблема тиче, ни представницима странака, а ни грађанима није тешко да их препознају.
Фабриковање диплома факултета и истурених одељења чији се број не зна, око хиљаду школа без или са тоалетом у који се не може ући, док 200 њих нема воду, насиље међу децом, средњошколци и академци са дипломама за занимања која не постоје на тржишту рада, „проваљивање” мале матуре – ово су само неки од пожара које треба гасити у српском образовању. Будућа власт после парламентарних избора 16. марта суочиће се и с огромним теретом у виду застарелог и превеликог школског система који нису могле нити умеле да реформишу прошле владе.
По социјалистима, који од 2008. године држе сектор образовања, највећи проблем је недостатак новца за спровођење свеобухватне образовне политике, јер чак 96 одсто средстава из буџета планираних за школство одлази на плате просветара. Како су за школство задужени готово шест година, чини се да су најодговорнији за то што нам је образовни систем лош. Зашто нису урадили више?
– Много тога смо, ипак, урадили: на почетку сваке школске године бесплатно је дељено неколико милиона уџбеника за основце нижих разреда, са Уницефом смо покренули програм борбе против насиља у школама, у време нашег мандата усвојена је Стратегија образовања до 2020. године – одговара др Дијана Вукомановић, потпредседница СПС-а.
Подсећамо и на дебакл на малој матури прошле године, када су поједина деца знала резултате тестова пре полагања, после чега је уследило повлачење Жарка Обрадовића с места министра просвете. Сада социјалисти планирају да више учине на питању концепта мале матуре и њеног адекватног спровођења.
– Веома је битно да кроз тест мале матуре ојачамо и припремимо нашу децу на конкуренцију али и да их научимо да морају доживотно да надограђују своје образовање. У средње школе би, исто као што су урадили и Хрвати, требало да уведемо предмет предузетништво, како бисмо научили и подстакли младе људе да могу да покрену некакво своје микро, мало или средње предузеће – каже др Дијана Вукомановић.
Став СПС-а јесте да средња школа треба да буде обавезна и ту одлуку, по њиховом мишљењу, треба да донесе нова влада. Исто тако, сматрају социјалисти, треба што пре усвојити Национални оквир квалификација, који је већ припремљен, а он је и услов да заживи „болоња”.
– Незванични подаци говоре да се око 20.000 студената школује на истуреним, нерегистрованим одељењима факултета. Ми смо успоставили читав систем институција и надлежних органа који контролишу наставу на високошколским установама, неки факултети су изгубили акредитацију, али контрола се мора још више пооштрити – истиче др Дијана Вукомановић.
И напредњаци, иако већ годину и по дана на власти, нису побољшали школство у Србији. Сада кажу да је горући проблем који би они најпре решавали – насиље у школама. Због тога ће одмах после избора тражити доношење системских закона који ће санкционисати насилнике и прописати већу одговорност родитеља и запослених.
– Постојеће казне нису делотворне. Ученици се укоре, али премештање из једне у другу школу као најоштрију меру не доживљавају више као казну – каже Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете из редова напредњака.
СНС ће тражити и измену законских прописа и њихово прилагођавање законима уређених образовних система Европске уније.
– Средња школа мора да буде обавезна, а мора се и реформисати јер сада имамо више од 130 образовних профила које Национална служба запошљавања не препознаје – истиче Антонијевић.
Напредњаци предвиђају и измене постојећих закона у области предшколског, основног, средњег и високог образовања. Планови и програми треба да се прилагођавају ученицима, каже помоћник министра просвете, али је много важније да се наставници стручно усавршавају и да ова професија поново постане призната у друштву. Нова правила уследиће и у контроли факултета. Неопходно је доношење Закона о инспекцији.
– Имамо хиперпродукцију високошколских институција, а садашња инспекцијска служба то није у стању да контролише. Због тога ћемо ангажовати више инспектора да стално контролишу квалитет рада ових установа. План нам је и да други градови у Србији, попут Крушевца и Ужица, добију статус универзитетских центара – истиче Антонијевић.
Ништа мање одговорне за стање у којем се налази наше школство нису ни демократе, будући да су биле окосница коалиција у две владе у последњих десет година. Данас се и демократе залажу за обнову школа, реформу средњошколског образовања али и за заустављање „одлива мозгова”.
– Школовање једног студента кошта између 3.000 и 6.000 евра годишње и када дипломирају, оно што смо уложили бацимо, јер оду да раде у иностранство. То се може спречити стимулисањем малих и средњих предузећа. Онај ко покрене свој посао трудиће се да остане у држави, али и да запосли нове људе – објашњава проф. др Миодраг Стојковић, члан Председништва Демократске странке, иначе председник Одбора за образовање и науку Скупштине Србије.
Демократе предлажу да најмање пет одсто талентоване деце добије стипендију током школовања и да се наука врати у основне и средње школе.
– Свако треће дете је функционално неписмено, не уради добро тест јер не уме добро да прочита питање, у школама нема практичне наставе. Морамо да школујемо младе за занимања са којима, када стекну диплому, могу да се запосле. Али оно што се мора хитно урадити јесте провера хиперпродукције диплома – то је опасно, јер данас неко може да за 2.500 евра заврши фармацију у неком истуреном одељењу факултета и да се бави послом који не зна – каже Стојковић.
Подсећамо га да је Демократска странка била осам година на власти и одавно је могла да спроведе реформе које сада предлаже.
– Демократска странка држала је сектор науке, који је касније припојен просвети, што је велики промашај, али сигурно је да је пропуста било и због њих је кажњена на последњим изборима. Велики број људи који су креирали политику Демократске странке и нису показали ништа, више нису у њој – одговара Стојковић.
Доскорашњи члан Демократске странке, а сада лидер Нове демократске странке, Борис Тадић залаже се „за образовање за рад, а не образовање које је сврха самом себи”.
– Реформа мора да буде усмерена не само на ученике, већ и на наставнике. Неопходно је формирати платне разреде, јер без мотивисаних наставника нема квалитета наставе нити бољег знања ученика. Морамо снажно да инвестирамо у образовање, јер само тако можемо да обезбедимо стабилну привреду – истиче Тадић.
Да заиста присуствујемо хиперпродукцији факултетских диплома, сматрају и у Демократској странци Србије. Владета Јанковић из ДСС-а каже да је потребно драстично повисити лествицу за акредитацију приватних факултета, свести број државних универзитета на не више од три најквалитетнија и рационално по читавој Србији распоредити њихова истурена одељења.
– Требало би, најзад, поштено признати да је такозвани болоњски експеримент код нас доживео потпуни дебакл и вратити на снагу академски поредак који је постојао пре наметнуте „европеизације” – каже Јанковић.
Што се тиче средњег образовања, он сматра да би ту требало донети стратегију која би омогућила да се у одређеним размацима школски програми прилагођавају потребама привреде и друштва.
– ДСС реформу школства сматра приоритетом, за који средства никад и нипошто не смеју недостајати. Узгред, верујем да би се међу незапосленим просветним радницима нашло доста оних који би се посла на описмењавању латили добровољно или уз разумну надокнаду – закључује Јанковић.
Биће угашена занимања која не постоје на тржишту рада
У последњих пола године, откада је на челу Министарства просвете Томислав Јовановић, кога је као нестраначку личност предложио СПС, измењен је само концепт полагања мале матуре. Али темељне реформе основног, средњег и високог образовања јесу неопходне, сматра Јовановић.
– Треба изменити програм у основном и средњем образовању, прилагодити га и учинити да образовање постане применљивије у пракси. Средње школе треба реформисати у складу са правилником о квалификационом оквиру којим ће бити угашена занимања за која не постоји потреба на тржишту рада, и увешће се нова – објашњава министар просвете, науке и технолошког развоја.
Он се залаже и за реформу високог образовања и струковних студија, која не треба да буде козметичка, већ суштинска, али да не изазове потресе и не угрози наставнички потенцијал.
„Политика“
Дејана Ивановић, Стефан Деспотовић
објављено: 10.03.2014.
