Кад пишу писмене задатке из српског језика, београдски средњошколци углавном се труде да користе књижевне изразе како би добили бољу оцену. Међутим, несвесни колико им је жаргон преплавио речник, ђаци ће без оклевања написати да су „били у фулу“, „сморили се“, „блејали“, „били супер екстра“…
Ако напишу „ликуша“, онда мисле на женски лик из књижевног дела који их је нечим посебно одушевио, а кад наведу да су нешто или неког „провалили“ или „извалили“, то значи да су разумели одређену особу или ситуацију.
– Некад се на часу споразумевамо као да говоримо два различита језика. Недавно ме је највише изненадио израз „блејачица“ који у преводу значи домаћица и тако називају своје мајке које тренутно нису запослене – каже професорка српског језика у Првој београдској гимназији Драгана Стојановић.
Када за писмени задатак добију слободну тему, која није повезана ни са једним књижевним делом, ученици пишу оно што им прво падне на памет, не обазирући се превише на речи које користе. Тада, причају професорке, на површину исплива њихов прави говор.
– „ОК“, „екстра“ и „супер“ сматрају легитимним књижевним изразима и зачуде се када их опоменем да те речи не користе у писменом задатку. Исто је и са изразима „зезнути ствар“ или „пуко/ла сам“ када хоће да опишу како им је у некој ситуацији било тешко. Често пишу фразу „свако дете, па тако и ја, има своје жеље..“ или кад хоће да продуже састав и пређу на другу страницу свеске, па додају „као што сам већ рекао на почетку, да се не понављам“ – прича професорка српског језика у средњој ПТТ школи Виолета Вучетић.
Поразно је то што око 90 одсто ђака током писања састава не може да пронађе синоним за неку реч или има проблем да се сети којим ће речима описати одређено осећање.
– Ученици говоре телевизијским речником. Наравно, незаобилазан је и утицај интернета, а често их и збуњују изрази на енглеском па не знају како да у писменом задатку напишу „гугл“, „фејсбук“, „твитер“. И њима звучи смешно кад на ћирилици напишу да су „едовали пријатеља“ или „аплоудовали слику“ – каже професорка Прве економске Виолета Недељковић.
Многе речи из београдског сленга млади користе већ годинама, само су појединима изменили значења. Ма колико звучало чудно, средњошколци ће некога од миља назвати „кретенчином“ или „ретардом“, изражавајући тако блискост са том особом.
– Чак ће и они који воле да читају књиге и имају богатији речник, радије причати жаргоном како не би одскакали од вршњака и да би били „фаце“. Неки изрази се ипак времено губе, као на пример „готивити, готиван“, а неки остају попут речи „смор“, „екстра“, „лик“ и „блеја“ – закључује професорка српског из Четврте гимназије Ивана Бокић Крагић.
Како ђаци препричавају лектиру
На разним форумима може се пронаћи својевремено написана пародија на претерано коришћење жаргона код београдских ђака. Пародија је написана на примерима школске лектире, односно како их ђаци препричавају.
Чича Горио: Ћале пензос има две ћерке које га не поштују ни два одсто јер мисле да је љаксе. Он све што има штека и даје њима, а њима никад доста. На крају, кад није имао одакле да им набави паре, он пукне и рикне.
Процес: Типа ухвате дротови без разлога и малтретирају га кроз целу књигу и на крају га зезну до коске.
Нечиста крв: Типа ожене старијом рибом. Он провали да је она у шеми са његовим ћалетом, што га убаци у бедак. Цела књига је секс, само тако.
Ромео и Јулија: Ромео и Јулија су Жабари из Вероне и они се смувају. Међутим, маторци су им веома зезнути и уопште се не готиве јер раде исти бизнис, али су у различитим екипама (као Верона и Кјево). Страх им је да их не провале и да им не укину кинту, па се виђају тајно. И тако на 50 страна они као нешто крију и једно другом причају како се воле. На крају, једном приликом упадну у лош трип и рокну се.
Злочин и казна: Неки студент је стално без филера јер мора да плаћа стан, пошто је остао без места у Студењаку. Једном приликом је био у бедаку, па је улетео код неке бабе, пуне к’о брод на гајбу и оверио је. После је улетео у фрку са самим собом јер се плашио да ће мурија да га провали. У ствари он и није био неки кримос већ кукавица, па се на крају сам пријавио мурији.
