Хоћемо да верујемо да у гимназијама нема корупције. Оцене наше деце су израз њиховог знања, али се из дана у дан уверавамо да је њихово знање  све мање. Све теже уписују жељене државне факултете , а и на њима са великим напором долазе до предвиђеног броја бодова. Можда је проблем у оценама које нису заслужили знањем, већ путовањем.

У  свим гиманазијама постоје професори историје, географије или страног језика који су велики љубитељи путовања у  удаљене престонице (Беч, Будимпешта,Рим…) па своје распусте користе да их виде и зараде  још једну месечну плату. Ученици се пријављују  да путују са својим ´´добрим´´ професорима не би ли из тих предмета имали добре оцене. Одлазе у иностранство и ученици првог и другог разреда, којима је иначе то у легалним екскурзијама  забрањено, пошто се ово организује мимо школе и министарства. Родитељи плаћају јер мисле да ће им тако деца имати више бодова за упис на факултет и не размишљају о знању  која су њихова деца стекла нити о безбедности деце на тим путовањима. Интерес је већи чак и од безбедности деце. Шта раде колеге??  Да ли они ћуте из незнања или опет из неког личног интереса??