SRĐAN OGNJANOVIĆ PIŠE ZA „BLIC“
Pet zadataka za novog ministra prosvete
01. 09. 2013.
Sa nestrpljenjem smo očekivali formiranje nove vlade, pred kojom su teški i odgovorni zadaci. Nekako mi se čini da je, pre svega zbog finansijske situacije, ipak u najtežoj i nezavidnoj situaciji novi ministar prosvete.
Uz procenu da se nalazi u gotovo nemogućoj misiji, pokušaću da ukažem na pet, po meni, najznačajnijih stvari koje bi novi ministar trebalo da pokrene.
1. Reforma srednjeg obrazovanja
Reforma srednjeg obrazovanja kasni, planovi i programi su davno zastareli, udžbenici ne odgovaraju standardima XXI veka. Današnji srednjoškolci uopšte se ne pripremaju za izazove novih tehnologija, još manje za buduće tržište rada. Reforma mora da bude korenita, uz učešće stručnjaka koji imaju viziju sveta kroz dvadeset-trideset godina, kao i stručnjaka iz privrede. Zastrašujuće je da naša deca i dalje uče napamet, nezainteresovano i bez razumevanja.
2. Problemi u nauci
Problemi u srpskoj nauci su takvi da smo nedavno bili svedoci protesta naučnika-istraživača. Ne radi se ovde samo o nedovoljnom izdvajanju iz budžeta, već o potrebi određivanja prioriteta, primeni projekata u privredi, povezivanju instituta i fakulteta.
3. Kontrola kvaliteta rada u školama
Nepostojanje prave kontrole kvaliteta rada u osnovnim i srednjim školama dovelo je do dramatičnog pada nivoa znanja uz prateće fabrikovanje „vukovaca“. Osim neracionalne mreže škola, imamo i višak nastavnika, ali i nedostatak pravih prosvetnih savetnika. Posledica toga je da se inspekcije u školama skoro isključivo bave formom nemajući vremena za suštinu. Izuzetno korisni bili bi državni godišnji testovi iz najvažnijih predmeta na kraju školske godine. Da ne govorim koliko bi doprineli motivaciji učenika i nastavnika, a prvenstveno ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja. Možda bi susedna Rumunija mogla da nam bude primer za organizaciju ovog modela.
4. Usavršavanje nastavnika
Mladi nastavnici gotovo da nemaju nikakvu stručnu pomoć. Sadašnji način stručnog usavršavanja treba što pre modifikovati. Polaznici seminara, okruglih stolova i konferencija su postali nezainteresovani slušaoci koji dolaze na ovakve skupove isključivo zbog imagimarnih bodova koje po tom osnovu dobijaju. Sistem polaganja stručnih ispita je takav da početnici u obrazovanju umesto godinu dana na polaganje čekaju i po sedam-osam godina.
5. Đačke sekcije
Nekada su se učenici okupljali u školi u okviru sportskih, muzičkih, književnih i drugih sekcija. Taj rad je osim retkih izuzetaka gotovo prestao. Umesto toga, roditelji od svojih više nego skromnih prihoda, plaćaju često nedovoljno stručne trenere u nekom sportskom klubu ili priučene nastavnike stranih jezika ili informatike. Smatram da je moguće da u školama ponovo oživi ova vrsta rada sa decom u popodnevnim ili večernjim satima, uz sasvim skromno učešće roditelja.
Za roditelje to bi bilo jednostavnije, a svakako finansijski povoljnije rešenje, a imali bismo manje informatički nepismenih mladih ljudi. Siguran sam da bi unapređenje školskog sporta kroz masovna takmičenja bilo od koristi ne samo deci već i čitavom društvu i popravilo zdravstveno stanje najmladje populacije.
Nisam spominjao probleme visokog školstva ne zbog toga što ih nema, već zbog toga što su oni novom ministru, kao univerzitetskom profesoru, znatno bliži nego meni. Još manje sam stručan za tehnološki razvoj, a svima je jasno da tu sve više zaostajemo za razvijenim društvima. Smatram, a to nam i primeri nekih najuspešnijih država potvrđuju (Singapur ili Finska) da dobar sistem osnovnih i srednjih škola jeste temelj bez koga nema društvenog napretka.
