Поштоване грађанке и грађани Србије,
У свом медијском наступу на телевизији Пинк, 3. фебруара 2019, премијерка Ана Брнабић је, по угледу на свог министра Младена Шарчевића, покушала да изврши политички притисак и понизи наставнике и сараднике Филозофског факултета у Београду који су подржали грађанске протесте. Посебно су за осуду њени напади и покушаји ниподаштавања наше уважене колегинице Марије Богдановић, професорке емерите, бивше деканице нашег Факултета и бивше ректорке Универзитета у Београду. Нажалост, како то обично бива са овом влашћу, премијерка је манипулацијама, заменом теза и већ уобичајеним игнорисањем постављених питања о угрожености демократије у Србији, унизила саму себе и потврдила бојазан, коју смо још раније изразили у писму подршке протестима, да у нашем политичком систему препознајемо „бројне знаке диктатуре“, да су грађанима „укинуте политичке, економске и културне слободе“ и да „прогонима у таблоидима, претњама, притворима, судским процесима и насиљем покушавају да се застраше и понизе грађани Србије.“
Стање свих државних објеката, попут школа, факултета, болница, домова здравља, полицијских станица и касарни, представља одраз у огледалу државе, коју закони обавезују да брине о њиховом одржавању. Нажалост, у многим таквим зградама често нису обезбеђени ни основни услови за обављање одговарајућих активности. Премијеркино покретање питања санитарних услова на Филозофском факултету у Београду само је провидан покушај одвраћања пажње од основног друштвеног проблема Србије данас – галопирајуће аутократије и гушења грађанских слобода.
Зато, овом приликом подсећамо на Устав Републике Србије, а пре свега на:
Члан 1
Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Члан 2
Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
Члан 46
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.
На крају, жалосно је да је актуелној власти, по свему судећи, непојмљиво да постоје грађани који поступају у складу са својом савешћу. Наставници и сарадници Филозофског факултета у Београду који су подржали протесте ће се и убудуће ревносно одазвати свом позиву одбране јавног интереса када год буду сматрали да је, као што је то данас случај, он угрожен.
