– Не плашимо се. Пре свега, јер је реч о једном дану. Онај ко је спреман да нешто добије, мора бити спреман да нешто изгуби – каже за Данас Срђан Словић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, одговарајући на питање Данаса да ли очекује репресивне мере према запосленима у школама који буду учествовали у штрајку 16. септембра.
Сва четири репрезентативна синдиката образовања су, подсетимо, донела одлуку о једнодневној обустави рада, што значи да тог дана неће бити наставе у школама.
С друге стране, потпуни прекид рада када је реч о просвети Закон о штрајку не препознаје, већ предвиђа штрајк са скраћеним часовима на 30 минута.
– Закон о штрајку не само да је репресиван него и угрожава основна људска права радника. Тај закон очигледно показује да властима није битна образовна и васпитна улога школе, него искључиво улога беби ситера и дадиља за децу. И тако је протеклих 20 година. Не може се очекивати да ће се овај закон изменити, јер очигледно одговара било којој власти – коментарише Данило Глигорић, председник Синдиката радника у просвети Србије (СРПС).
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, који је члан СРПС-а, не очекује да ће предстојећи штрајк и протест имати превелики одзив будући да код запослених постоје велика колебања и страхови, а размирице међу синдикатима не дају позитивне сигнале чланству да постоји општи интерес.
Због тога се на синдикално деловање више гледа као на борбу за лични него за општи интерес.
– Дуго година се чекало на уједињење репрезентативних синдиката, а када се то коначно десило појавио се нови синдикат, који истина нема рапрезентативност, али има велики број чланова. „Бели штрајк“ који су започели чланови овог синдиката на почетку школске године додатно уноси забуну, јер нисам сигуран да ће Независни синдикат просветних радника Србије подржати штрајк који су најавили репрезентативни синдикати па је тешко проценити како ће више хиљада чланова овог синдиката радити, односно да ли ће радити 16. септембра – каже Марков.
Он очекујем мање-више исти одзив као и на претходних неколико штрајкова.
– Имајући наведено у виду, као и чињеницу да је ово тек увертира у оно што би октобар могао донети уз најављену радикализацију, не може се ни очекивати велики одзив, али би могао бити таман толики да Влада пронађе нешто што ће задовољити захтеве синдикалних лидера, а по правилу разочарати чланство које је учествовало у штрајку – сматра Марков, за кога би успех био ако би се на протесту у Београду окупило између 3.000 и 4.000 људи.
На питање шта ће се дешавати после 16. септембра, Срђан Словић каже да синдикати очекују састанке са представницима Владе пре тог датума и да од њихове понуде зависе даљи кораци.
– Ако понуда не буде прихватљива ми сигурно настављамо са акцијама – истиче Словић.