Саопштење за јавност
Поводом реакције неких родитеља ученика основних школа „Ђуро Стругар“ на Новом Београду и „Стари Град“ на београдском Дорћолу (објављено у „Информеру“ 5. августа 2016. и у „Куриру“ 31. јула 2016.)
Образовањем се не може управљати са улице
Српски образовни систем је одавно у кризи. Са једне стране перманентни недостатак новца, а са друге све већи организациони и педагошки захтеви које доноси модерно доба, представљају често непремостиви проблем за српско Министарство просвете.
Чак и када нешто добро науми, министарство се у реализацији среће са додатним, непредвиђеним баријерама.
Овога пута, у покушају да донекле растерете буџет и да рационализују школски простор у Београду, просветним властима су се испречили појединци – родитељи ученика на Дорћолу и на Новом Београду са намером да, у недостатку аргумената, утицајем на јавност „одбране своју децу“ од намере државе да изврши спајање двеју школа на Дорћолу и двеју школа на Новом Београду. Тиме би се ослободиле две школске зграде које би добиле друге школе. Једна од њих, Политехничка академија, сада има велики број ученика и недостаје јој простор, а друга је Спортска гимназија, којој је одузета зграда и која је буквално на улици.
Разлог за спајање поменутих школа је искључиво у недостатку ученика и намери да се њихови ученици пребаце у најближу школу а тај школски простор додели школама које немају довољно простора, што је и предвиђено законском регулативом и представља један битан вид рационализације у образовању.
Директори основних школа које су у питању, у сваком случају су могли да искористе законске могућности које су им на располагању: да сазову савете родитеља и школске одборе, да сачине своје евентуалне одлуке, петиције, молбе или захтеве, да овласте родитеље који би заступали интересе осталих родитеља који би и у име свих њих писали јавна писма па чак и организовали протесте који би тиме били легитимни.
Међутим, у овим случајевима аргументи не би били на њиховој страни. Управо из тог разлога суочени смо са „аргументима“ групе родитеља или чак појединаца, који немају легитимитет али се позивају на то „да нису били обавештени“, „да је одлука донета преко ноћи“, „шта ће бити са њиховом децом“, „да су у питању мутне радње“, што једноставно не заслужује било какав озбиљнији коментар.
Не сумњамо у добре намере, али сматрамо да су претње некаквим протестима „у одбрану своје деце“ непромишљене. Тиме се јавности, образовном систему и градским властима шаље јасна порука да је образовањем могуће управљати буквално са улице.
Форум београдских гимназија се годинама бори и за рационализацију мреже школа. Учествујући у небројено много штрајкова, увек је водио рачуна о поштовању закона и легитимности коју му је увек давало чланство. То је једини начин да се понекад на образовање утиче и њиме управља и из базе, а да се не дозволи било какав облик анархије. Због тога се ФБГ одлучно противи овој врсти протеста који, верујемо у незнању и ненамерно, спроводе појединци којима легитимност не представља обавезу и који сматрају да се, у примени сваке одредбе закона, у сваком моменту и у свакој школи морају питати родитељи ученика.
У том смислу, ФБГ подржава Министарство просвете и Град Београд у намери да спроведу овај вид рационализације.
