Србији потребан нови начин образовања

Кандидат Коалиције „Преокрет“ за посланика Миљенко Дерета изјавио је да је образовање у Србији затворено и да није усмерено на стицање корисних знања и вештина, а да је Србији потребно да из школа и факултета излазе активни грађани.

„Нови начин образовања могао би Србији омогућити да постане главни ресурс знања Европе. Имамо способне младе људе, то се доказује сваки дан, само ако бисмо их још образовали на прави начин, чини ми се да би се постигло много више“, рекао је Дерета, који је Београђанима делио лист „Истину“.

Он је оценио да Стратегија образовања није водила рачуна о томе шта је права улога школе у 21. веку и савременом друштву и да њоме није уведен друштвени активизам, као нешто што би требало да буде предмет коме се ученици уче, а који студентима доноси поене, саопштено је из Информативне службе листе „Чедомир Јовановић-Преокрет“.

„Због тога ће и даље из школа излазити пасивни грађани, необразовани о томе како демократија и цивилно друштво и људска права треба да функционишу, него ћемо имати поданике којима је лако манипулисати“, оценио је Дерета.
Извор: Тањуг

Просвета у страначком загрљају

Говорећи о трагедији у новосадској дискотеци „Контраст“, Миљенко Дерета је рекао да се у Србији мало зна када је реч о ванредним ситуацијама, али да не треба очекивати само од школе да уреди ту област.

Александар Мартиновић из СРС-а наводи да деца свакако треба да уче више о безбедности, док Радивоје Митровић, са листе СПС-ПУПС-ЈС, каже да деца уче веома мало о безбедности и сналажењу у ванредним ситуацијама, јер, како наводи, постоји нека врста подсмеха према таквим предметима.

Говорећи о образовању у Србији, Митровић је рекао да је у последње четири године много урађено, и да се сада настоји да се направи Стратегија образовања, закључно са високим образовањем, дакле једна платформа на којој ће се темељити израда закона.

„Нама треба целовит систем реформи, а само високообразовани људи могу то да изнесу, и створе динамичну и конкурентну привреду“, навео је Митровић.

Александар Мартиновић наводи да режими од октобра 2000. године нису ни тражили мишљење СРС о образовању. „Млади људи су бели зечеви разних влада, учествују у разним експериментима“, навео је Мартиновић.

„Свака влада која дође, хвали се да је донела прави закон о образовању, а проблема има јако, јако пуно“, каже Мартиновић и наводи да прво њих треба детектовати.

Дерета сматра да је резултат нашег образовања то што када погледате, видите кризу, неспособност, недостатак критичког мишљења и додаје да проблем образовања мора да постане национални интерес Србије, проблем број један. Дерета замера новој стратегији што полази од најнижег нивоа образовања.

Митровић наводи да постоји четири тела која се у Србији баве образовањем, али да све то треба више хармонизовати. Потребно је и подићи квалитет докторских и мастер студија, и динамизирати процес око реформи.

„Мислим да смо на путу који је једини прави, јер су реформе писали људи који су радили за Унеско, ОЕЦД, стране институције, људи са добрим увидом, али стратегија није чаробна формула, него оквирна платформа која осветљава пут, не за годину дана, него за 10, 15 година“, рекао је Митровић.

Мартиновић наводи „да нам странци пишу законе у области образовања, као и у многим другим областима живота“. Ово није реформа него хаос, и није у питању никаква промена на боље. Владе у прошлих 12 година продукт су тог хаоса, истиче функционер радикала.

Миљенко Дерета је рекао да је у питању историја болести и додао да су за озбиљну реформу потребне године, а Стратегија нуди краткорочну визију.

Текст су писали експерти, а сада следе разговори, каже Митровић. Сада већ имамо један степен консензуса, свет се мења, динамичан је технолошки развој, логистика, то што је било искуство седамдесетих и осамдесетих, сада није, ја молим да сви сада дају свој допринос, она није савршена, резултат је компромиса, али јавност се мора мобилисати, наводи Митровић.

„Новац није проблем, ја мислим да је он увек био изговор за недостатак визије“, каже Митровић, и сматра да би оптималан ниво за реформе била стопа издвајања од 6 процената, а за науку да оде на један проценат.

Не ради се овде о процентима, тврди Мартиновић, него о стратегији која треба да покаже резултате, али, како наводи, заборављамо на садашњи тренутак и младе који се сада образују.

Квалитет наставе није исти у свим основним школама, каже Митровић, врше се припреме, пробна полагања испита за средње школе, и ја мислим да то не може бити укинуто у септембру, јер већинско расположење међу грађанима није такво.

Миљенко Дерета каже да у самом систему постоји отпор према реформама, новим знањима, новим односима са ученицима, међу самим наставницима, али додаје да доста наставника лоше ради свој посао. „Ја их разумем, они нису цењени колико би тербало да буду.

Око 75 хиљада првака се од данас уписује у први разред, Мартиновић прижељкује владу СРС да би им гарантовала бољу будућност. Дерета им предлаже да они наставнике можда и уцене својим знањем, које се може стећи на различите начине.

Извор: РТС

Где је нестало достојанство наставничког позива?

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.
Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.
„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.
Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.
„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.
Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.
„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.
Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.
Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.
„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.
Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .
„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.
Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.
Извор: Танјуг