Делови програма православног катихизиса за основце пре две године оцењени су као непримерени узрасту
Комисија Светог архијерејског Сабора за унапређење црквене просвете уважила је примедбе Завода за вредновање васпитања и образовања да поједине лекције иду и преко могућности ученика, да се у уџбеницима користе појмови који им нису јасни, да су реченице предуге
Нови наставни планови и програми за наставу православне веронауке у основним и средњим школама добили су одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а ускоро би требало да почне и израда нових уџбеника.
Делови програма православног катихизиса за основце у извештају Завода за вредновање васпитања и образовања пре две године оцењени су као непримерени узрасту. Било је примедби да поједине лекције иду и преко могућности ученика, да се у уџбеницима користе појмови који им нису јасни, да су реченице предуге.
Руководећи се тим примедбама, али и чињеницом да више од три године нису штампани нови уџбеници веронауке, Комисија Светог архијерејског Сабора за унапређење црквене просвете, на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије, спроводи рад на новим плановима и програмима. Осим што је требало да добију одобрење црквених органа, Светог архијерејског Синода и Сабора, програми су месецима чекали и на одобрење Министарства просвете, објашњава професор др Драгомир Сандо, председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке.
– У септембру би требало да буду одржани први састанци Комисије поводом израде нових уџбеника. Верујем да ће одлука бити да се поступи слично као што то раде државне образовне институције – да се да прилика кругу стручњака да дају своје предлоге како би нови уџбеници требало да изгледају, да се распише нека врста конкурса. Нови уџбеници требало би да буду спремни за следећу школску годину – каже проф. др Сандо, који је на челу Катехетско-педагошког института Православног богословског факултета који, између осталог, води бригу о уџбеницима, квалитету верске наставе.
Вероучитељи треба да буду више укључени у рад школе, у ваннаставне активности, а не да се и због свог радно-правног статуса и због статуса свог предмета осећају као да предају нешто што је школама наметнуто, каже проф др Драгомир Сандо, председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке
Он напомиње и да се нада да ће бити решен радно-правни статус вероучитеља.
– Вероучитељи годинама иду у школе са уговорима који се обнављају сваке године и немају права као и сви други наставници. Све оно што иде уз статус редовног наставника, разредно старешинство, па и оне економске ствари, попут могућности подизања кредита, њима је ускраћено. Такође, без обзира на различита мишљења, и у веронауци би требало да буде као и свуда, мора бити присутно оцењивање јер и оно доприноси стандарду. Вероучитељи треба да буду више укључени у рад школе, у ваннаставне активности, а не да се и због свог радно-правног статуса и због статуса свог предмета осећају као да предају нешто што је школама наметнуто – напомње Сандо.
Он додаје и да у школама које су на територији најмногољудније епархије СПЦ у нашој земљи, Архиепископије београдско-карловачке, има 270 вероучитеља, а да 53 одсто ђака између два обавезна изборна предмета, грађанског васпитања и веронауке, бира овај други.
Да је својевремено усвојен предлог тадашњег министра просвете Срђана Вербића, нова школска година, што се тиче наставе веронауке, вероватно не би започела са причом о новим наставним плановима и програмима, већ са њеним укидањем за одређене разреде. Крајем прошле године, Вербић је изјавио да би требало смањити фонд часова веронауке и грађанског васпитања, јер ђаци у основним и средњим школама имају већи фонд него што је то законом дозвољено. Такође, он је изнео мишљење да веронаука подстиче „сегрегацију“ у школама, али и да би требало да се испитују основе саме идеје због чега постоји тај предмет. Све традиционалне цркве и верске заједнице, које у школама организују верску наставу, реаговале су тада заједничким саопштењем у којем су негодовали због министровог предлога и оценили његово мишљење као „анахроно“ и несагласно са дужношћу коју обавља. Ипак, међу верским представницима било је и супротних мишљења. Муфтија Исламске заједнице у Србији, Мевлуд Дудић подржао је Вербићев предлог и образложио да је „СПЦ монополизовала реализацију верске наставе у школама“. Он је подсетио да ова верска заједница нема представника у владиној Комисији за верску наставу.
(„Политика“)
