Развој и стабилност једног друштва може се мерити према стању трију битних професија за човеков живот. Према мишљењу професора Чедомира Чупића то су лекарска професија, професија учитеља односно професора и судије.

Глумица Хана Селимовић недавно је написала да више нема страх да оде одавде, али да се плаши да остане. То је било онда када је заједно са колегама, протестовала против управе Народног позоришта. Месец дана касније, како је изјавила за најновији број листа Недељник, она и даље има разлога да оде из земље.

Апсолутно. Ксенофобија, шовинизам, фашизам и говор мржње су ствари које су добиле своје нови налет и бујање не само међу одређеним слојем људи већ и међу уметницима. Звецка се оружјем са вести, у Европску унију која се распада, кажу, нећемо ући још наредних десет година, плате су таман довољне да покријемо режије, изјавила је Селимовићева за Недељник.

Сличног мишљења је и Немања Аксић којег је шира јавност упознала када су медији објавили да је истовремено дипломирао у року, са просеком 9, на два факултета, Хемијском и Електротехничком. Он за Недељник каже да није увек проблем у материјалном, већ у томе што су услови апсолутно демотивишући за неког ко заврши факултет и не добије прилику да ради и усавршава се у области која му је од интереса.

Професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић мишљења је да се развој и стабилност једног друштва може мерити према стању трију, према његовом мишљењу, битних професија за човеков живот и развој. 

То је лекарска професија, учитељи, односно професори и судије. Ако видите какав је материјални положај и статус тих трију професија, можете закључити да су у великом урушавању. Професори, наставници и учитељи су у великим материјалним проблемима и такви људи, у тој ситуацији, само отаљавају посао, што онемогуаћава да у младима развијају добре карактере јер је за тако нешто потребно расположење. Стварају се површне генерације, запошљавају се слаби кадрови, са малим знањима и људи виде да овде у ствари више нема перспективе, закључио је професор Чупић.