Врло добри ђаци и ове године биће у великом проблему да упишу жељену средњу школу, јер су оне најбоље резервисане само за одликаше. Ђаци који не остваре одличан успех не могу ни да приђу највећем броју гимназија, а исто важи и за најатрактивније стручне школе. Зато је јурњава за петицама, уместо за знањем, постало правило школовања.
Завршавање основне школе стресно је само по себи. Ипак, већу главобољу задаје упис у средњу, а то нарочито важи за ученике који су последње четири године завршавали са врло добрим успехом. И то не само зато што је за њих немогућа мисија уписати највећи број гимназија, а нарочито београдских, већ и зато што иоле тржишно атрактивне стручне школе попуњавају само ђаци са петицама, као јединим оценама у ђачкој књижици.
Миодраг Сокић, професор из Форума београдских гимназија, каже за „Блиц“ да од 18 градских гимназија врло добри ученици не могу да се упишу у најмање 12.
– Најнижи број поена за упис у те гимназије био је 88. Они који заврше основну школу са врло добрим успехом често на прва три места жељених школа ставе гимназије, неретко и најјаче, али то ни на Марсу не би успели. И родитељи су тога свесни – каже Сокић.
Постоји и гомила стручних школа које по рејтингу имају ранг гимназија, па су тако недоступне готово за све осим за одликаше. Сoкић наводи да су такве Прва економска школа, Медицинска, Правно-биротехничка …
Навала на медицинске школе
– За врло добре ђаке има места у Електротехничкој школи „Никола Тесла“, али и ту има смерова који су доступни само најбољим ученицима. Атрактивне профиле, попут рачунарства, медицинских уређаја или авио смера у „Драпшину“, ђаци са врло добрим успехом не могу да упишу. Све то није нелогично, јер логично је да бољи ђаци имају боље шансе – додаје он.
И Милорад Антић из Форума средњих стручних школа слаже се да су врло добри ученици у великом проблему када дође на ред упис у средње школе. Он наводи да су најбоље стручне школе још атрактивније за вуковце од гимназија и да у њих не може крочити малтене нико осим ђака са одличним успехом.
– Смерове попут информационих технологија, фармацеутских, административних и медицинских техничара не попуњавају врло добри. На пример, за упис на смер фармацеутски техничар у неким школама било је потребно и више од 100 поена (вуковци, максималан број бодова на матурском испиту и освојене награде на републичким такмичењима, прим.аут). Са друге стране, гимназије у мањим срединама је тешко попунити – наводи за „Блиц“ Антић.
Он каже да се врло добрим ђацима не пружа велики опсег занимања и да су им на располагању школе неки смерови у машинским школама, погонски техничар у електротехничкој школи, железничка школа и слично.
– Прву, Другу и Трећу економску уписују само најбољи. Исти је случај и са смеровима у медицинским школама, чији су ђаци изузетно тражени у Немачкој и Аустрији, без обзира да ли је реч о медицинским техничарима, бабицама или фармацеутима – каже он.
Чак 50 одсто ђака су одликаши
Места увек има у пољопривредним школама, за које нема довољно заинтересованих, иако је стратегија државе да ту област развија и улаже у њу. Такође, врло добрим ђацима преостају трогодишње школе, у којима су повећане квоте за упис.
Како су се врло добри ђаци нашли у ситуацији да само попуњавају места у школама које нису довољно атрактивне? Одговор на то питање јаснији је ако се узме у обзир податак да чак 50 одсто ђака завршава основну школу са одличним успехом, а 45 са врло добрим. Само пет одсто ученика има добар успех. Наравно, овде се поставља питање да ли треба преиспитати критеријуме за оцењивање, или смо толико напредовали да су нам деца „чиста петица“, талентовани та све предмете и области.
– Нема сумње да има превише одличних ђака и да су снижени критеријуми. Ипак, то не важи само за одличне, већ и за врло добре. Ластиш је код одличних више опуштен, него код врло добрих. Ипак, основна школа не сме да буде судија младој личности, већ треба да васпитава и припрема за оно што следи – објашњава професор Миодраг Сокић.
У Министарству просвете наводе да врло добри ђаци приликом уписа у средње школе могу имати између 78 и 92.86 бодова од максималних 100.
– По досадашњим статистикама око 90 одсто укупног броја ученика који су завршили основну школу упише средњу школу која представља једну од прве три жељене школе са листе жеља – наводе у кабинету министра просвете Младена Шарчевића.
(Блиц)
