Отворено писмо групе института хуманистичких наука
Група института хуманистичких наука обратила се отвореним писмом Влади Србије, Републичком секретаријату за законодавство, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и скупштинском Одбору за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво у којем траже да се утврди и објави тачан број научника у Србији, стави ван снаге спорни правилник о вредновању њиховог рада, уведе институционално финансирање научно-истраживачких установа, као и да се научницима врати могућност заснивања радног односа на неодређено време.
Они захтевају и да се одговорни за расписивање незаконитог конкурса за научне пројекте и пратећих докумената искључе из даљег процеса одлучивања о научноистраживачкој политици, као и да се именује нови помоћник министра просвете за сектор Основних истраживања.
Министру просвете Младену Шарчевићу послато је и посебно писмо, у којем научници траже да се уведу јасна правила у вредновању и поштују специфичности појединих дисциплина.
Потписници отвореног писма су: Историјски институт, Археолошки институт, Институт за новију историју Србије, Институт за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ), Музиколошки институт САНУ, Балканолошки институт САНУ и Етнографски институт САНУ. Научници сматрају да су кључни проблеми науке у Србији неадекватан систем финансирања научних институција и научног рада, неодговарајући систем вредновања резултата научног рада, непостојање јавно доступног регистра истраживача и базе научних резултата, као и нетранспарентан рад Министарства и одсуство дијалога са научном заједницом.
– Заједница института чврсто стоји на становишту да је неопходно увођење институционалног финансирања научно-истраживачких установа, као и јасни законски и финансијски оквири у којима ће се истраживања као и будући пројекти одвијати, а овај став подржава и хуманистичка групација – каже за „Политику” др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ.
Научници су забринути и што нови Национални савет није формиран. Заједница института Србије је јуче одржала састанак, преноси др Павићевић, и остала при ставу да је неопходно да се пројекти продуже све док се не заврши усклађивање свих законских докумената и изради модел комбинованог финансирања. Подсетимо, пошто је влада у мају поништила конкурс, истовремено је продужено и финансирање пројеката до краја ове године.
Они подсећају и да су у нацрту новог конкурса, који чека на усвајање, остале на снази дискриминативне одредбе (умањење средстава за поједине групе наука, селективно вредновање научноистраживачких резултата према години када су остварени и категорији, дискриминација младих истраживача у истраживачком звању), а на захтеве Заједнице института Србије и Синдиката науке се и даље не одговара.
– Јасно је да у претходном сазиву Министарства није постојала воља да се уваже апели научне заједнице и да је доследно спровођена против-научна политика у циљу везивања научноистраживачких резултата за разне профитне установе. На делу је била дискриминација непрофитних наука и фундаменталних истраживања, при чему су посебно оштећене науке које се баве изучавањем српског друштва, културе, језика и историје. Стимулисана је приватизација науке, фингирани су успеси Министарства у сврху самопромоције, иако је научна заједница, заправо, постизала успехе упркос њима. Министарство је константно одбијало да се, ради транспарентности и тачности, објави база остварених резултата, као и база истраживача. Јавне расправе су биле само кулиса, док се рад Министарства одвијао без стварног дијалога са научном заједницом. Посебно је забрињавајућа чињеница да нико од досадашњег руководећег кадра није сносио било какву одговорност за своје пропусте, нити за заступање незаконитих подзаконских аката и решења – наводе научници у писму Шарчевићу.
Они истичу и да је научна заједница шокирана летос објављеним податком да је уместо досадашњих приближно 12.000 истраживача, сада регистровано – осамнаест хиљада!
„Највећи део ових људи, претпоставља се, представља наставно особље државних и приватних факултета, што доводи запослене у државним институтима и особе у научним звањима ангажоване на пројектима државних факултета у неравноправан положај. Губитком пројекта на конкурсу за који су предвиђена иста средства за већи број људи, као и оштрији а при том ненаучни и незаконити критеријуми, научници у поменутим установама остали би без прихода и посла. Хуманистичке науке су посебно погођене, пошто је фонд којим су до сада располагале смањен са 7,3 одсто на 4,8 процената средстава предвиђених за пројекте”, истичу научници из седам института друштвених наука.
Приватна фирма уводила ред у научно издаваштво
Министарство је 2009. донело Акт о уређивању научних часописа. Његов циљ је био да српска научна гласила приближи онима која се квалификују за улазак на Thomson Reuters и сличне профитне листе. Под параваном увођења реда у домену научног издаваштва, уведени су библиометријски принципи, који нису показатељ вредности научног рада, наведено је у писму министру Шарчевићу.
„Користећи ресурсе Народне библиотеке Србије, приватна фирма ЦЕОН добијала је озбиљне новчане износе за израду Српског цитатног индекса и библиометријских извештаја. Околности ангажовања ЦЕОН-а и методологија његовог рада били су нетранспарентни. Након раскида сарадње са Народном библиотеком Србије, ЦЕОН је уклонио са интернета до тада обрађена годишта часописа, која је држава платила, и затражио од издавача да плате и архивиране бројеве и даљу обраду нових”, истиче се у писму министру просвете.
(„Политика“)
