Организацију такмичења за ученике основних и средњих школа прате бројни проблеми

Наставници неће да раде недељом

Липковски: Наставници немотивисани, јер им се учешће у организацији такмичења ни на који начин не вреднује

Аутор: В. Андрић („Данас“)

Бура која се у јавности подигла око претешких задатака на општинском такмичењу из биологије за основне школе, на којем је од 11.333 учесника у наредни круг прошло само 44 ђака, отворила је тему о којој се годинама уназад дебатује по школама и наставничким форумима, али без конкретних решења. Школска такмичења свела су се на лични ентузијазам малог броја наставника, док већина за то уопште није заинтересована. А као један од главних разлога Александар Липковски, доскорашњи председник Друштва математичара Србије, наводи недостатак мотивације наставника, јер им се учешће у огранизацији такмичења ни на који начин не вреднује.

– Питање финансирања такмичења и како се вреднује рад наставника који су укључени у њихову организацију Министарство просвете углавном заобилази. Када је реч о математици, Министарство обезбеђује само део средстава за организацију државних и међународних такмичења, и то између 50 и 60 одсто, док Друштво математичара за школска, општинска и окружна не добија ништа. Сви трошкови за штампање и копирање материјала или обезбеђивање неког освежења за учеснике, падају на терет организатора. Због великог броја учесника за општинска и окружна такмичења се бирају углавном велике школе, чији директори су ради да помогну – каже Липковски.

Колико је организација сложена показује управо пример математике, јер је, рецимо, на општинском такмичењу у Београду учествовао велики број ђака. Само на Новом Београду у решавању математичких задатака надметало се преко 1.100 ученика, око 800 на општини Звездара, 500 на Врачару…

– У наредни круг – градско пласирало се 1.200 основаца и требало је наћи довољно велику школу где ће сви моћи да стану – објашњава Предраг Терзић, из београдске подружнице Друштва математичара, одлуку да градско такмичењебуде одржано у ОШ „Никола Тесла“ у Винчи.

Редакцији Данаса јавило се неколико читалаца негодујући што се градско такмичење из математике за основце у Београду одржава у тако удаљеној школи и то у истом дану (19. март) кад и општинско такмичење из српског језика. Друштво за српски језик померило је сатницу, а како незванично сазнајемо промена ће опет бити, па ће се такмичење одржати у недељу, 20. марта. У току суразговори са Градским саобраћајним предузећем да се појачају аутобуске линије ка Винчи, као и да ђаци са сваке општине имају обезбеђен превоз.

Календар такмичења и смотри доноси Министарство просвете, на предлог стручних друштава која су организатори, а како објашњавају у Друштву математичара Србије, они свој предлог усклађују са друштвима физичара и информатичара, да би се избегла преклапања, али не знају које датуме ће остали навести.

Министарство променило све термине

– Упркос томе, Министарство просвете је без консултација и образложења променило све термине које смо предложили и сада се преклапају републичко такмичење из физике за средњошколце са српском олимпијадом из информатике, а мање-више учествују иста деца. Предочили смо овај проблем Министарству, али одговор нисмо добили – каже за Данас Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије, указујући и на преседан да се ове године многа такмичења из физике одржавају недељом, што раније није био случај.

Због тога је реаговала и Унија синдиката просветних радника, која тврди да су ове године такмичења неоправдано стављена у недељу и то из девет предмета у средњим и седам у основним школама. Преклапања, додају, има и у такмичењима из физике и биологије у средњим и физике и географије у основним школама. Унија је затражила од Министарства да се општинска и окружна такмичења убудуће одржавају радним данима, напомињући да је једино оправдано да викендом буду државна. У Министарству нису желели да одговарају на прозивке.

Друштво математичара Србије размишља да школско такмичење наредне године помери за петак, мотивисани пре свега чињеницом да многе школе то већ раде, иако тиме свесно крше календар, у којем је овај ниво такмичења планиран за суботу. Образложење је једноставно – наставницима је лакше да све обаве радним даном, како не би долазили викендом, јер ионако нису плаћени. Тако се ове године десило да су неке школе у истој општини школско такмичење организовале у петак, друге у суботу, а треће у понедељак, а деца су радила исте задатке, до којих се лако могло доћи. Липковски каже да је Друштво математичара свесно овог проблема, али да нема механизам да се са њим избори, јер су школе задужене за организацију и школског и општинског и окружног такмичења, а републичко је „последња одбрана од евентуалних манипулација“.

Спорни тестови

 

Посебна тема је састављање тестова, у којима се појављују задаци из области које деца нису прешла током редове наставе, нити су их радила на додатној до тренутка одржавања такмичења. Дешавало се и да се на тесту појави питање које се помиње у уџбенику само једног издавача, а на тржишту постоји десет одобрених књига за тај предмет.