Истраживачки систем оцењен одличним у односу на економски развој
Универзитет у Београду је ове године најефикаснији на свету када се у обзир узме ниво економског развоја, показује рангирање светских универзитета које је јуче објављено на сајту „Times higher education“.
Годишње истраживање „Times higher education World University Rankings“ резултат је рада глобалне заједнице истраживачких универзитета, чији је циљ да пореди перформанс држава, за разлику од других рангирања усмерених на појединачне институције.
Резултати су објављени у тексту новинарке Ели Ботвел, на сајту „Times higher education“, која истиче да је „српски универзитетски систем ове године најефекаснији на свету када се у обзир узме ниво економског развоја“ и да је ту позицију преузела од Велике Британије.
– Само једна институција из Србије је улазила у рангирање, то је Универзитет у Београду – открива за „Блиц“ новинарка Ели Ботвел.
Главни аутор ове студије Рос Вилијамс са Универзитета у Мелбурну, за ТХЕ објашњава да су у истраживањима 2016. и 2017. анализирани подаци из 2013. и 2014. године. Као главни разлог за пад Велике Британије он је навео то што је у овој земљи бруто друштвени производ порастао за четири процента, док се Србија „једва померила“. Ипак, поредећи Србију са земљама који имају сличан ниво БДП-а, попут Тајланда, он је истакао да су истраживачки резултати у Србији високи.
– За разлику од већине европских земаља, Србија има БДП по глави становника који је испод светског просека, ресурси су проблем и за универзитете у држави. Међутим, стопа уписа је порасла за 18 одсто између 2010. и 2014. што показује велики потенцијал – каже Ели Ботвел.
Ипак, у главном рангирању најбољих 50 по целокупном перформансу система високог образовања, Србија је поново заузела 39. место, док су на врху листе САД, Швајцарска…
Србија има мали број докторских и постдокторских позиција на факултетима и то треба да се промени, сматра новинарка сајта ТХЕ.
„Рангирање се заснива на 25 одвојених варијабли, укључујући број и утицај научних референци, упис на универзитете и запосливост свршених студената, квалитатитивну процену политичког окружења и улагања у високо образовање у пропорцији са БДП“, објашњено је у тексту на сајту.
Да Србија није остварила похвалан резултат пласирајући се на прво место овакве листе, сматра Бранко Ковачевић, некадашњи ректор Универзитета у Београду и професор Електротехничког факултета.
– То значи да је економија на ниском нивоу, потребно је да се много више улаже у образовање. Потенцијал постоји, јер школа и треба да извуче најбоље што може, али морамо да се такмичимо са бољим од себе, а не да будемо први у селу. За то је неопходно улагање у образовање, јачање привреде, много рада, сарадња државних институција – наглашава Ковачевић.
– Србија има мали број докторских и постдокторских позиција на факултетима, што би требало да се промени како би земља побољшала обим и квалитет истраживања – сматра она.
Међутим, математичар Стојан Раденовић, који је својим радом утицао на то да се Универзитет у Београду на Шангајској листи пласира између 201. и 300. места, истиче да је ово добар резултат.
– Код нас постоји тај научни ентузијазам и уопште љубав према истраживањима, јер у иностранству људи објављују јер за то добијају новац, а овде не. Професори на универзитетима у Великој Британији нису ништа бољи него наши, него раде у бољим условима – наводи Раденовић.
Министарство просвете: Ово је показатељ да Србија има потенцијал
– „Universitas 21“ рангирање националних система високог образовања прати од 2012. године перформансе националних система високог образовања, узимајући у обзир 25 критеријума који се односе на ресурсе који се улажу у високо образовање, уређеност система и окружење, међународну повезаност и параметре којима се прате остварени резултати, као што су квалитет и број научних референци, обухват становништва високим образовањем и запошљивост свршених студената. Србија је обухваћена листом од 50 земаља код којих се прате ове перформансе система високог образовања и по овим индикаторима се налази на 39 месту – прича Весна Мандић, помоћница министра за развој и високо образовање.
Међутим, истиче она, „Universitas 21“ рангирање даје и нормализоване параметре према бруто друштвеном производу.
– Узимајући у обзир нормализоване параметре, Србија је ове године на 1. месту на овој ранг листи, имајући у виду између осталог и однос улагања државе у високо образовање са једне стране, а остварене резултате са друге стране, квалитет високог образовања и обухват, а посебно квалитет и број научних референци истраживача у Србији који су део високог образовања. Ово је добар показатељ да Србија има потенцијал у високом образовању и науци и да се додатним улагањима у ову област може значајно унапредити позиција универзитета у Србији на међународним ранг-листама и тиме допринети јачању позиције Србије, као друштва базираног на знању и иновацијама, на међународном нивоу – каже за „Блиц“ Весна Мандић.
(Блиц)
