„Политика“:
Садашња генерација првог разреда средње школе на крају четврте године, уместо матурског, полагаће завршни испит као једини услов за упис на многе високошколске установе
Ђаци који су у текућој школској години уписали неку од четворогодишњих средњих школа у Србији прва су генерација ученика која ће уместо садашњег матурског испита полагати такозвану националну матуру, коју на сваком кораку помиње Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Поред тога што ће, као и досад, престављати завршни средњошколски испит, она ће бити и директна улазница на већину факултета, без обавезног полагања пријемног испита, објашњава суштину увођења националне матуре Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија Србије. Друга специфичност државне матуре јесте то што ће увести идентичне тестове у целој земљи одређене на републичком нивоу, а не као до сада биране у средњим школама.
Факултетима ће бити остављено на вољу да одлуче да ли ће задржати пријемне испите, али поента увођења националне матуре јесте, како објашњава Стојковић, да они буду укинути на већини високошколских установа.
– Национална матура је направљена да, уз то што је завршни испит провере знања, буде истовремено вреднована и као пријемни за факултет 2021. године. Надамо се да ће већина високошколских установа то да прихвати, јер је то био циљ Министарства просвете када је увело националну матуру. Могуће је да пријемни испити, односно нека врста додатног тестирања, остану на уметничким факултетима, па и оним за које влада велико интересовање, као што су електротехнички, правни и архитектонски факултет – истиче Стојковић и напомиње да ће ђаци који заврше трогодишње средње школе имати свој завршни испит такође одређен на националном нивоу, али он неће представљати државну матуру, нити ће бити улазница на факултет.
Испит из матерњег језика биће обавезни део националне матуре за све ђаке, док ће задатке из математике полагати сви који су тај предмет имали дуже од две године. Трећи део државне матуре у гимназијама биће из предмета по избору са такозване листе предмета за које постоје стандарди за крај општег средњег образовања, а ту су хемија, физика биологија, историја, географија, страни језици, математика за оне који су је учили краће од три године. У уметничким школама то ће бити тест из уметничких предмета, а у средњим стручним школама из кључних стручних предмета.
– Матуранти који желе, поред српског и математике, могу полагати тестове не из једног, већ из два, па и три изборна предмета. Ова могућност је уведена за случај да неки факултети, као медицински на пример, за пријем затраже положен национални испит из два изборна предмета. Ако улазница за тај факултет, поред српског и математике, буду и завршни тестови на државној матури из биологије и хемије, матуранти као трећи, обавезни, део националног испита могу полагати биологију, а онда затражити да полажу и четврти тест из хемије – објашњава Стојковић, који је и директор новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”.
Национална матура ће, наглашава он, омогућити да ђак истовремено конкурише на више факултета, као што сада осмаци при пријему у средње школе уписују 20 жеља.