Државна матура, чије је увођење и полагање у средњим школама било планирано за крај школске 2020/2021, можда ће бити одложена за годину дана, сазнаје „Блиц“
Државна матура подразумева да је сви ученици завршних разреда средњих школа полажу истовремено, баш као што раде осмаци, и да је факултети признају за упис уместо пријемног испита. Тренутно су, како сазнаје “Блиц” од извора у Министарству просвете, на столу две опције: једна је да се државна матура одржи како је и планирано, друга да буде одложена за годину дана, а да се у школској 2020/2021. одржи само као проба, односно симулација, али да њени резултати не важе за упис на факултете, већ да се рачунају као једна од кључних оцена при закључивању. Извор „Блица“ из Министарства просвете каже да је планирано да се до увођења државне матуре кроз пилот испитају и разраде процедуре и задаци.
– Најважнији разлог због којег се размишља о померању датума одржавања прве матуре је чињеница да генерација која је првобитно планирана да полаже није обухваћена новим планом и програмом. Чињеница је да постоји законска основа да се матура уради како је и најављена и да је цео пројекат постављен тако. Али, такође је чињеница и да је нови план и програм гимназије урађен, и да ће и задаци за матуру бити задаци који ће тражити примену стеченог знања. Ова генерација би због тога можда била мало у проблему, зато и разматрамо опцију да матуру полаже следећа генерација, односно генерација која похађа школу по наставном плану и програму који је усвојен 2018. године – објашњава саговорник „Блица“.
Министар Младен Шарчевић је, открива наш извор, дао задатак да се истраже све могућности, а потребно је да се мишљење усагласи на више нивоа.
Треба да се усагласи мишљење и са одређеним школама, са наставничким већима, ђачким парламентима и осталим учесницима у овом процесу. Главни аргумент приликом доношења одлука свакако мора бити најбољи интерес учееника. Државна матура је пројекат који подразумева доста посла, оснаживање, између осталог и Завода за вредновање квалитет образовања и васпитања усаглашавање са новинама које доноси реформа. Те одлуке ће бити донете након спроведених пилот истраживања и опсежних анализа – напомиње наш саговорник.
Школарци који тренутно похађају други разред средње школе планирани су да буду прва генерација матураната који ће полагати државну матуру и која ће им бити директна улазница на факултете. Једна од предности државне матуре је и та што ће ђак моћи да конкурише на више факултета. Факултетима ће бити остављене одрешене руке да одлуче да ли ће задржати пријемне испите, попут уметничких, или на онима на којима влада велико интересовање, али крајни циљ је да буду укинути на већини високошколских установа.
Како је најављено, испит из матерњег језика биће обавезни део националне матуре за све ђаке, док ће задатке из математике полагати сви који су тај предмет слушали дуже од две године. Трећи део државне матуре у гимназијама биће по избору са тзв. листе предмета за које постоје стандарди за крај општег средњег образовања, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија, страни језици, математика за оне који су је учили краће од три године. У уметничким школама то ће бити тест из уметничких предмета, а у средњим стручним из кључних стручних предмета.
Пројекат се финансира из претприступних фондова ЕУ
Пројекат националне матуре је, како је министар Младен Шарчевић раније рекао, значајан за унапређивање квалитета средњег образовања и васпитања, али и за доступност високог образовања свим ученицима. У раду на овом пројекту укључени су наставници средњих школа и универзитетски професори који ће заједно припремати испитне тестове – питања заснована на стандардима постигнућа ученика и стандардима квалификација. Финансира се средствима из такозваних претприступних фондова за 2015. годину, а планирано време његовог трајања је три године.
Извор: Блиц
