Home >> Образовање >> Министарски кандидати – Јовановићи, Радивоји и Дијана

  • Форум
  • Коментари су искључени на Министарски кандидати – Јовановићи, Радивоји и Дијана

Министарски кандидати – Јовановићи, Радивоји и Дијана

 

Одласком Жарка Обрадовића остала је неодумица око тога ко ће бити нови министар просвете. Сходно томе почело се и са кадровском лицитацијом, а до сада смо стигли до шест кандидата. Међу њима, за сада имамо три Јовановића и два Радивоја! Али и Дијану.

Први јавно поменути био је др Милан Јовановић, професор на Факултету политичких наука у Београду, на коме предаје Политички систем Србије. Докторирао је 1996. године, а пре посла на ФПН-у, током деведесетих година прошлог века радио је као саветник у политичким организацијама, био је директор Републичке дирекција за имовину, а у периоду 2000-2001. и као директор Службеног листа. Иако је члан Социјалистичке партије Србије још од краја прошлог века, није му страна критика партијског система. Тако је крајем прошле године, у интервјуу “Данасу”, устврдио да је партијска понуда сиромашна. „Бирачи могу бирати мање по програму и политици, а више по лидерима и екипи политичара. Странке су нам онакве какво је стање у друштву“. Да ли због тога или не тек, како се сазнаје, Милан Јовановић је одбио понуђено министарско место.

 

 

Много већу пажњу привукао је други кандидат. Ради се о још једном Јовановићу, познатом као Мића Мегатренд. Овај ректор приватног Мегатренд универзитета, иако је докторирао пре 30 година на тему “Менаџмент и индустријски односи” у широј јавности много је познатији по дружењу са естрадним звездама и старлетама него по научном раду. Често истиче да је ожењен 32 године млађом Милицом. Мање је познато да је аутор шест књига, а последњу „Бизнис – уметност живљења“ је написао 2008. године. Иако није члан, близак је врху СПС-а, а доскорашњи министар просвете Жарко Обрадовић зарађује своју плату предајући управо на Мегатренду. Но, Мића Јовановић је одбио понуду, али као најбољег кандидата предложио још једног Јовановића – Томислава.

 

 

Доктор Томислав Јовановић је редован професор физиологије и дугогодишњи продекан Медицинског факултета у Београду. Био је управник Института за медицинску физиологију и проректор Универзитета у Приштини. У два мандата био је директор Центра за научно истраживачки рад Клиничког центра Србије. Специјалиста је медицине спорта. У јавности се најчешће појављује као саговорник у новинарским текстовима на тему спортске медицине. Није се јавно изјаснио о томе да ли је спреман да се прихвати министарске функције.

 

 

Највеће изненађење ипак је изазвало номиновање Радивоја Паповића, бившег ректора Приштинског универзита, а сада професора на београдском Медицинском факултету на Институту за хуману генетику. Радивоје Паповић био је ректор Универзитета у Приштини од 1991. до 1998. године, у време када су са Универзитета протерани студенти и наставници албанске националност, а познат је и по есктремно националистичким изјавама. Паповић је изјављивао: “Проблеми су само у поштовању закона. Албанци то не умеју. Они то не умеју, цивилизацијски не умеју да поштују закон” или “Албанци су народ који први пут формира азбуку 1915. због чега не може да се образује на шиптарском језику“. Албанске студенте називао је непријатељима, а свој положај видео као одбрану српства од школовања будућих сепаратиста. Залагао се за наставак политике колонизације Косова која је спровођења у време Краљевине Југославије. Јануара 1997. озбиљније је повређен у атентату бомбом, а због противљења Споразуму о нормализацији школства на Косову смењен је са места ректора. Осим универзитетске каријере Паповића су сумњичили да се на Косову бавио пословима са нафтом и да је постао веома моћан. Паповића је рехабилитовала власт Војислава Коштунице, када је постављен за ректора Универзитета у Косовској Митровици. На то именовање оштрим протестом су реаговали Асоцијација европских универзитета и УНМИК.

 

 

Још један у низу кандидата за место министра је Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије. Митровић, који је запослен као редован професор на Машинском факултету, а тврди се да је проверен и искусан партијски (СПС) кадар. Од свих поменутих кандидата Митровић има највише искуства у државној управи. Био је министар за науку и технологију у прелазној Влади 2000-2001. У период од 1998. до 2000. радио је као заменик министра за науку и технологију, а последњих пет година провео је на месту државног секретара у Министарству просвете. Не експонира се претерано у јавности, а у фокусу је био пре две године када се залагао за усвајање АЦТА споразума, према којем би прилично била нарушена приватност корисника интернета. Ипак, после притиска јавности ревидирао је став о потписивању овог споразума.

 

 

За сада једина жена међу кандидатима јесте Дијана Вукомановић, потпредседница Социјалистичке партије Србије. Она тренутно важи и за најозбиљнијег кандидата за министарско место. Разлози за то су добра позиција у странци, јер се може очекивати да ову радно место заузме, пре свега, неко ко је јак партијски кадар. Такође, није занемарљиво да је Вукомановићева ушла у Социјалистичку партију Србије на сугестију колеге и професора Милана Јовановића, првог потенцијалног кандидата за место министра просвете. Завршила је ФПН, магистрирала 1995. године на Централно-Европском Универзитету у Будимпешти (Сорош), а докторирала на ФПН 2000. године. Од 1992. до 2000. године била је запослена као истраживач у Институту друштвених наука Универзитета у Београду, а од 2000. године је радила у Институту за политичке студије као научни сарадник. Била је сарадник домаћих и међународних невладиних организација на пројектима посвећеним развоју демократије, људских права и локалне самоуправе у Србији. Иако није потврдила (али ни демантовала) да је кандидаткиња за чланицу Владе рекла је да успех у руковођењу просветом нови министар може постићи само кроз сарадњу са синдикатима и медијима.

Top