Коментар ФБГ: Министар просвете Младен Шарчевић очигледно је решио да „заведе ред“ у школама, бар када су у питању незаконите обуставе рада. Школама је послао допис у коме је „нацртао“ директорима школа шта треба да раде. Другим речима – сваки радник, који је обуставио наставу 31. марта у току целог дана, неће добити своју дневницу.
Добро.
У исто време док је један синдикат обуставио наставу (тражећи веће плате), министар је постигао договор са преостала три синдиката просвете о повећању плата током текуће године, у укупном износу од 15 одсто.
Нешто овде није логично. Ако је и министар за повећање плата, намеће се закључак да се он слаже са захтевима синдиката, па и са захтевима оног који је обуставио наставу.
Значи, разлози за једнодневну обуставу рада су били оправдани!
Једино, обустава није била у складу са законом. И, шта је доњим дописом писац хтео да каже?
Писац (министар) је хтео да каже да се са њим не може тек тако. Он је за разговоре, али не трпи недисциплину. Он је конструктиван, али не воли штрајк. Он је за повећање мизерних плата, али одбија дневницу онима којима су плате мизерне – из васпитних разлога! Плате ће бити повећане једино ако је он добре воље. Зато синдикати треба само да разговарају са њим, а никако да штрајкују.
Може му се. На његовој страни је закон.
Поставља се само питање да ли је овај његов поступак етички исправан:
[pdf-embedder url=“http://www.fbg.org.rs/wp-content/uploads/2017/04/Obavestenje-Pravo-na-zaradu-u-vreme-strajka-ili-obustave-rada.pdf“]