Професор, политичар, публицист, позоришни критичар, драматург, есејист, преводилац и вишегодишњи управник Народног позоришта у Београду; министар просвете од 23. фебруара 1928. до 6. јануара 1929.
Рођен је у Београду 31. августа 1876. Завршио је Другу мушку гимназију 1895. и дипломирао на Лингвистичко-литерарном одсеку Филозофског факултета Велике школе 1899.
Секретар драматурга у Народном позоришту био је у сезони 1898/99, а потом је отишао у Париз где је студирао књижевност и позоришне уметности од 1900. до 1902.
По повратку у отаџбину помоћник је драматурга у Народном позоришту 1902, а драматург од 1903. Истовремено је професор у Трећој београдској гимназији од 1904. до 1906, затим у Првој београдској гимназији од 1906. до 1909, и у Другој београдској гимназији од октобра 1910. до јануара 1911. Његовим залагањем основана је Уметничка школа 12. октобра 1909. Управник Народног позоришта био је од 1909. до 1914. и од 1918. до 1924. Подсекретар је у Министарству иностраних дела 1924, а посланик у Цариграду 1925. На изборима 1925. и 1927. Биран је за народног посланика.
За члана одбора Коларчеве задужбине изабран је 1929. Основао је Коларчев народни универзитет и био његов управник до 1941.
После смрти Љубе Давидовића изабран је за председника Демократске странке 1940.
Министар Југословенске владе у избеглиштву био је до 1943. Вратио се у земљу у марту 1945. и постављен је за потпредседника владе. Из политичког живота повукао се у агвусту 1945.
Сарађивао је у Дневном листу и Одјеку, а критике, есеје, расправе и чланке објављивао је у Искри 1898, Новој искри 1899, Звазеди 1900, Одјеку од 1902. до 1903, Венцу од 1911. до 1913. и Српском књижевном гласнику.
Уредник Дневног листа био је од 1906. до 1909, Одјека од 1912. до 1915, потом 1924. и 1936; уређивао је Недељни гласник 1922. и покренуо Народ 1935.
Најутицајнији је позоришни критичар Српског књижевног гласника.
Као министар просвете залагао се за спорвођење јединствене културне и просветне политике, подизање нових школских зграда и отварање нових учитељских места. Први је министар који је истицао да је вишегодишња штедња у ресору Министарства просвете негативно утицала како на прсвету и културу, тако и на цео друштвени живот.
Умро је у Београду 3. децембра 1952.
ДЕЛА: Женевска конференција о југословенском уједињењу, Загреб 1919; Позоришне критике 1931; Из предратне Србије, 1939; Данашњи разговори о реформама, Крагујевац 1940.
