Правник и политичар; заступник министра просвете и министар без портфеља од 14. децембра 1940. до 21. јануара 1941; министар просвете од 25. јануара до 27. марта 1941.

Рођен је у Лесковици у Крањском округу 27. септембра 1897. Право је студирао у Загребу и Љубљани где је докторирао 1930. Био је председник студентског друштва Даница и уредник Словенца. Радио је као адвокат до 1935. Политичким радом бавио се од 1921.

У време шестојануарске диктатуре постао је потпредседник, а после смрти Антона Корошеца генерални секретар Бановинског сабора ЈРЗ за Словенију. Од 1935. је министар без портфеља. На децембарским изборима 1938. изабран је за посланика у Кршком округу, и потом био министар грађевина.

После априлског рата 1941. избегао је из земље где је остао до 1943. У Југословенској влади у емиграцији био је министар и потпредседник владе. У Риму је основао антикомунистички Народни одбор за иностранство 1944, ради спасавања словеначких домобрана и организовања њиховог исељавања да не би пали у руке југословенским властима.

Од 1947. живео је у САД, где је радио у Главном одбору Хришћанско-демократске странке из средње Европе и често наступао као публициста и предавач.

Умро је у Кливленду 18. новембра 1969.