Све мање свршених матураната заинтересовано да се школује за наставнике. У првом уписном року половина места остала празна.
Амфитеатри и учионице филолошких факултета, у којима наставу слушају будући наставници српског језика и књижевности, биће на јесен полупразни. Тренд да се све мање матураната пријављује за факултете који школују за наставнике, а посебно за наставнике српског језика, на факултетима се примећује неколико последњих година, а у овој генерацији, која има још мање матураната него претходне, уписне квоте једва су до пола попуњене.
Тако је на групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду предвиђен упис 120 бруцоша, а индекс су на крају узела само 53 студента. Још је тежа ситуација на групи за српску књижевност и језик, јер је на предвиђених 120 места уписано тек 45 свршених матураната. Српску књижевност и језик са компаратистиком, некада један од најтраженијих студијских програма Филолошког факултета (југо-светска или српско-светска књижевност) уместо предвиђених 65, уписало је свега 25 студената.
Оваква ситуација последица је, са једне стране, тога што младе све мање интересују књижевност и читање, а са друге, то што је тешко пронаћи посао у просвети и што су плате веома мале.
Проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета у Београду, сматра да су егзистенцијални разлози кључни.
– Деце је све мање, гасе се одељења, а самим тим и потреба за новим просветним радницима. Један професор ради у две, три школе да би имао пун фонд часова – каже проф. Марковић за „Новости“.
– Када се професор српског језика и књижевности запосли у школи, његов радни век је 45 година, па се нова радна места ретко отварају. Млади грчевито одмеравају могућности запошљавања и овакве аргументе узимају у обзир.
Извор: Новости
