Дипломате врбују наше генијалце
Таленти у Србији на мети страних амбасада и фирми већ у средњим школама и на факултетима. У нашој земљи постоји око 10.000 врхунских ИТ стручњака Најбољима стижу понуде са Оксфорда, Кембриџа, Харварда
Бојана Царановић, („Новости“)
ДОК с једне стране у Србији нема посла, с друге, потражња за рачунарским технолозима, програмерима, ИТ генијалцима у повоју, као и за већ искусним стручњацима – непрестано расте. Процењује се да имамо око 10.000 оваквих стрчњака, док је потреба за њима и три пута већа. Помама за њима влада у Европској унији, Канади, Аустралији, Америци… Само у овом моменту Немачка тражи око милион програмера. Није чудо, зато, што нашу паметну децу стране амбасаде и компаније врбују још у школама и на факултетима, и што српски хедхантери – “ловци на главе” имају пуне руке посла.
Чини се да младим талентима, одличним ђацима и студентима, никада није било лакше да оду у иностранство него данас. А Србији да без њих остане. Та паметна деца, која су се определила углавном за техничке факултете, а пре тога за математичку гимназију, врло рано добијају понуде за школовање у иностранству.
– Већ по завршетку гимназије, поготово најбољи ђаци, који су побеђивали на међународним олимпијадама, имају понуде са Оксфорда, Кембриџа, Харварда, да тамо наставе школовање – каже професор Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета, бивши ректор Београдског универзитета. – Тако ученици математичке гимназије, нажалост, врло рано размишљају о одласку у иностранство. То се дешава и код нас на факултету. Наши студенти из области које су дефицитарне, пре свега рачунарске технологије и рачунарске технике, интересантни су компанијама. Већ од треће године студија ангажују их за своје пројекте, а оне завршних година запошљавају на одређено време. Чекају их да дипломирају.
Како професор Ковачевић каже, практично сви студенти рачунарске технике, више од 100 студената, обезбеђују себи школарине и егзистенцију већ од треће године. Компаније као што су “Мајкрософт”, “Циско”, “Хуавеј” запошљавају неколико стотина наших људи на кавалитетне послове у стручном смислу и добро су плаћени.
КАКО ДА САЧУВАЈУ СТРУЧЊАКЕ
ЗБОГ велике потражње за ИТ стручњацима, компаније да би задржале постојеће стручњаке и спречиле “хедхантере” да их “одведу” у другу фирму чине чуда – каже Тимбал. – На све начине их задржавају, осим наравно плате, ту су бесплатне теретане, базени, воде их на путовања, анимирају их само да остану у њиховим предузећима.
– И саме амбасаде траже да прикажу свој школски систем нашим студентима – тврди професор Ковачевић. – Аустралији, Канади, скандинавским земљама, Европској унији, требају талентовани млади људи да би радили у њиховој привреди, да би јачали њихову економију. Зато амбасаде ових земаља редовно шаљу понуде са својих универзитета, да их постављамо на студентски сајт. Који су услови, како да се оде на њихов универзитет, како да се добије стипендија, да се ослободе школарине. Студентима никад није било лакше да оду у иностранство, јер је навала из целог света на добре и талентоване студенте.
По речима нашег саговорника, тржиште ових занимања је дефицитарно не само код нас, него свуда у свету.
– Статистика каже да Немачка тражи милион програмера и 400.000 различитих инжењера – објашњава Ковачевић. – У питању је тржиште целог света, али предност имају студенти баш земаља у транзицији, наше и осталих централне и југоситочне Европе. То су још добри школски системи, компатибилни са немачким системом. Наше школство је и прављено по узору на немачко још од Доситеја. Као и француска, руска, и наша школа је јака традиционална, где деца добијају неопходно фундаментално знање. Уз то, по завршетку студија, овде и нема правог посла за ту децу. Зато и одлазе у иностранство где могу да раде, и зараде.
Осим младих талената, на цени су и стручњаци из области ИТ технологија, програмерства, менаџери, али са дугогодишњим искуством. Ови стручњаци не траже се преко огласа, већ се “лов” на њих организује преко специјализованих “хедхантинг” агенција.
Ловци на главе
– Већина такозваних ловаца на главе данас се преоријентисала на ИТ сектор – каже Бранко Bабић, уредник портала “Унапреди каријеру”. – “Хедхантери” су се појавили у последњих неколико година и њих користе углавном реномирани послодавци, који имају жељу да нађу идеалног кандидата са богатим радним искуством и квалитетима. Углавном се “хедхантери” ангажују за руководећа радна места јер њихове услуге нису јефтине и не исплати се ангажовати их да посредују за нижа радна места.
НА РЕДУ И ЕНЕРГЕТИКА
ОСИМ тржишта рачунарске технике, очекује се да се код нас све више развија и тржиште енергетике, обновљивих извора, а еколошки захтеви и енергетска ефикасност потпуно су нова димензија која је пред нама – каже проф. Ковачевић. – Свакако ће бити све већа потреба за младим људима, талентима који имају знање. То ће тек да дође на ред.
Дуже од деценије “хедхантингом” бави се Саша Тимбал, из Новог Сада. Његова агенција се управо бави проналажењем људи за фирме. За руководеће, високе менаџерске функције, директорске, не расписују се огласи, већ се унајмљују “ловци”.-
– Домаће, али и стране компаније ангажују нас за такозване теже позиције, јер они не траже од нас младе који немају искуства, већ ако говоримо о програмерима – искусне програмере, за менаџерске и директорске позиције – каже Тимбал. – Имам клијената и из иностранства, домаћих или страних фурми које имају канцеларије у Србији. Следећи корак који “хедхантери” предузимају јесте ступање у контакт са потенцијалним радницима заинтересованим за промену компаније. Након ступања у контакт, обавља се информативни разговор, и уколико радник одговара одређеном послодавцу, раде се даље психолошка тестирања, провере квалитета знања радника и слично, како би се видело да ли се радник уклапа у профил траженог радног места.
Како Тимбал указује, његово поље је ИТ индустрија и после 10 година искуства, пре свега људе проналази у свом окружењу, а затим по препоруци.
– Идеално је када до кандидата, које од мене компанија тражи, дођем путем препоруке, јер тада добијам информације о човеку од његовог познаника – каже Тимбал. – Када тако запослим кандидата, знам да ће бити успешно. Други начин на који долазим до људи је преко социјалних мрежа. Суштински, наше тржиште програмера, искусних менаџера уопште није за потцењивање. Али је потражња толико велика, да нам барем три пута више недостаје.
ФОНД ЗА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ
– ВЕЋ десет година имамо Фонд за младе таленте Републике Србије, који расписује конкурс сваке године и даје стипендије талентованим студентима за школовање у иностранству и код нас – каже професор Бранко Ковачевић. – Даје се 1.000 стипендија у земљи и 500 у иностранству. С тим што студенти који узму стипендију имају обевезу да потпишу уговор да ће одређени број година започињати своју стручну каријеру у земљи. Град Беогард од ове године као локална самоуправа има свој Фонд за таленте који ће се односити само на подручје Београда. Фонда за младе таленте Републике награђује студенте који су освајали награде на такмичењима, који су побеђивали на међународним и интернационалним такмичењима, као и домаћим које признаје Министартсво просвете науке и технолошког развоја.
