Сматрам да родитељи још како треба да стану уз просветне раднике, јер је тотална срамота да се просветни радници стално понижена категорија. Толико се прича о супериорном финском образовном моделу, али није само програм битан у тој причи, неко мора тај програм и да спроведе, а њихови просветари су одлично плаћени. Наравно да не мислим да било ко у Србији у овом тренутку може да се нада таквом статусу, али баш не треба ни да се пристане ни на ову спрдњу којој су изложени просветари. Ако сада закључимо да то није наша битка, и да треба да оставимо да се наставници и професори сами туку за своја права – онда ће и нашу децу да сачека исто грозно стање, или, у складу с тим како ствари у Србији иду – још горе стање. Па биће и неко од наше деце просветни радник, није лепо да оставимо децу у наслеђе овакво стање.

Када су моја деца у питању,

односно моји основци, само да вас обавестим да они и даље имају скраћене часове, од почетка школске године имају такав режим због поплаве. Сада заиста сумњам да ће уопште у овом полугодишту да имају нормалну наставу. Како је то регуларна ситуација која не захтева поништавање полугодишта, а скраћена настава због штрајка просветара јесте? Да ми исте њушке причају како су скраћени часови заправо сасвим довољни да се пређе наставни програм када им одговара да оправдају своју неспособност да се реновирање школа обавља брже и ефикасније, а да онда скраћене часове због штрајка проглашавају за нерегуларне часове – па то мене најдиректније вређа!

Понижени просветари и разорена школа

је оно што је потребно једном тоталитарном друштву у коме су сви људи понижени. Само су образовани слободни даме и господо, тако је рекао Епиктет, а њему вреди веровати будући да је добар део живота провео као роб.

Позивам вас

на организовану акцију против уништавања школства и против понижавања људског достојанства. Не сме да се дозволи да се било шта везано за досадашњи ток наставе поништава и омаловажава. Вољан сам да се ради нешто конкретно, па ако сте вољни да са мном идете пред скупштину, министарство или где год треба – обавезно ми се јавите. Нећу да полемишем на Фејсбуку, обраћам вам се овде јер ми је овде најлакше да дођем до већег броја људи. Хајде да овој пашчади покажемо да нисмо потпуно остали без петље, самопоштовања и животног жара!