Милан Јевтић (Унија СПРС):
ПОЛИТИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА
Аутори нацрта Стратегије образовања у Србији до 2020. године су били потпуно у праву када су политизацију образовања лоцирали као један од највећих проблема. Облици политизације су до сада били најуочљивији када је у питању избор органа управљања и органа руковођења у школи. Међутим, сведоци смо, да ова пошаст лагано захвата читаво образовање и прети да потпуно измакне свакој контроли…
Да је стање управо такво, најбоље илуструје пример нашег колеге и члана УСПРС из Баточине, Здравка Младеновића, професора математике… Услед смањења обима посла, колега Здравко је ове школске године, проглашен радником за чијим радом је делимично престала потреба у средњој школи „Никола Тесла“ у Баточини. У исто време, у ОШ „Свети Сава“ у Баточини, чак двоје наставника математике је отишло у пензију, тако да је колега с правом очекивао да ће бити преузет за део норме, која му недостаје у матичној школи. Преузимање би било потпуно регуларно, обзиром да се његово име налазило на листи радника за чијим радом је делимично престала потреба, која је разматрана и усвојена пре почетка школске године. Извесна сумња, да ће се тако и догодити, јавила се код њега након разговора са директорком ОШ… Према његовим речима, директорка га је упутила на председника СО Баточина, рекавши му притом, да ће о могућности преузимања морати да разговара са њим!? Како се испоставило, главну препреку да дође до преузимања колеге Здравка у ОШ „Свети Сава“ у Баточини, представљала је чињеница, да је Здравко Младеновић, професор математике из Баточине, уједно и опозициони одборник у СО Баточина…Према тврдњама колеге Здравка, приликом разговора са председником СО Баточина, дошло је до уцене, односно, до покушаја да се његово преузимање у ОШ повеже са одређеним политичким уступцима! Децидно је одбио и наравно- није преузет! Ко предаје математику у ОШ „Свети Сава“ у Баточини на почетку школске 2012-13. није познато… Постоји основана сумња да то нису лица са утврђене листе радника за чијим радом је делимично или у потпуности престала потреба. Здравко Младеновић, професор математике, жртва бруталне политизације, тврди да за све своје наводе, поседује и материјалне доказе (снимљене разговоре са директорком ОШ и председником СО, које је и аутор текста имао прилике да чује), и одлучан је да ствар истера до краја. У тренутку, када се образовање у Србији налази у критичном стању, корупција и политизација прете да га потпуно уруше…
УСПРС апелује на све надлежне, да у потпуности испитају све наводе колеге Здравка Младеновића и да предузму одговарајуће мере. Преко оваквих појава се не сме ћутке прелазити, иначе постоји велика опасност да постану наша свакодневна пракса. Надамо се да су сви свесни опасности до којих овакве појаве могу да доведу. Од свог настанка, УСПРС се труди да одбрани образовање у Србији, од незнања, нестручности, бахатости, сулудог експериментисања, негативне кадровске селекције, а пре свега од корупције и политизације.
Ресор за образовни систем УСПРС
Милан Јевтић
Милан Јевтић
Здравко Младеновић:
ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО!
Поштовани,
Као дугогодишњи члан Уније Синдиката просветних радника Србије, обраћам вам се овим путем са молбом да заштитите интегритет, како мене лично, тако и часне професије просветног радника генерално, од бахатог понашања, уцењивања и притисака од стране председника општине Баточина којима сам изложен.
Наиме, за школску 2012/13 годину налазим се на списку радника са непуним радним временом у Средњој школи “Никола Тесла“ у Баточини, а како је у Основној школи “Свети Сава“ у Баточини двоје колега отишло у пензију, указала се потреба за ангажовањем двоје наставника математике. Знајући за тај податак још пред крај претходне школске године, у току лета сам у два наврата обавио разговоре са директорком Основне школе “Свети Сава“ Снежаном Ђорђевић у вези са мојим ангажовањем путем преузимања из Средње школе, а пошто испуњавам неопходан критеријум да се налазим на листи радника са непуним радним временом у оквиру Школске управе Крагујевац.
У разговору који сам обавио са Снежаном Ђорђевић дана 09. августа 2012. саветовано ми је да пре преузимања у радни однос морам да обавим и разговор са председником општине Баточина Радишом Милошевићем, и да он мора практично да одобри мој пријем у радни однос. Директорка Снежана Ђорђевић је тај свој захтев образложила својом функцијом председника Извршног одбора Демократске странке у Баточини, иако сам више пута нагласио да не желим никако да увлачим политику у своје професионалне односе.
Следећег дана, 10. августа, примио сам телефонски позив од стране председника општине Радише Милошевића за састанак у његовој канцеларији на који сам отишао. У том разговору ми је “великодушно понудио“ да ме прими у радни однос у Основној школи “Свети Сава“ (у ком својству, прилично је нејасно), али бих ја заузврат морао, као одборник Скупштине општине Баточина, да убудуће гласам за власт. То је назвао договором који ја морам да прихватим, ако желим да радим у Основној школи. Дословце ми је рекао “Ако нема договора, нећеш добити посао!“. С обзиром да нисам ни могао ни желео да прихватим такве понижавајуће услове, и такво брутално мешање политике у образовање, директорка Основне школе је примила на упражњена места друга лица за која је мени непознато ни да ли су уопште била на листи радника са непуним радним радним временом, нити да ли је и њима тражено да испуне неке одређене услове за пријем у радни однос, као што је то од мене тражио председник општине Баточина. 31.08. сам се писмено обратио директорки Снежани Ђорђевић тражећи информацију у вези са мојим ангажовањем, али одговор до данас (07.09.2012.) нисам добио.
У међувремену, Средња школа у Лапову се обратила мојој матичној школи са захтевом за мојим преузимањем за 31,11%, за колико се тамо указала потреба, те сам од 01.09. започео рад у Средњој школи у Лапову за поменути проценат, што са ангажовањем у Средњој школи “Никола Тесла“ укупно чини око 83% од пуног радног времена за ову школску годину.
Све ово сам већ предочио начелнику Школске управе у Крагујевцу Радојку Дамњановићу на састанку одржаном 04.09.2012., а имам намеру да упознам и начелника Републичке просветне инспекције Велимира Тмушића.
Због свега горе наведеног, обраћам вам се са молбом за помоћ да се овакав вид притисака и уцењивања просветних радника хитно заустави, јер је очигледно да је Србија пуна оваквих локалних моћника који узимају себи за право да кадрирају у образовању, иако им то није ни посао ни надлежност. Кадрирање оних који не би смели да имају никаквих овлашћења у образовању је само по себи преступ, а када је, као у мом случају, повезано и са противуслугама које такве кабадахије траже, већ прелази и у домен кривичног дела.
Ако ћутке прелазимо преко оваквих ствари, постоји опасност да ова појава постане пракса, при чему као противуслуга не мора да буде само прелазак у противнички политички табор, већ и неки други видови корупције, што сви заједно морамо да спречимо. Ако ништа друго, а оно зарад оне деце која би од нас морала да усвоје неке обрасце понашања на корист читавог друштва. Најжалоснија чињеница у читавом овом случају је та што је поменути Радиша Милошевић такође по професији просветни радник.
Наиме, за школску 2012/13 годину налазим се на списку радника са непуним радним временом у Средњој школи “Никола Тесла“ у Баточини, а како је у Основној школи “Свети Сава“ у Баточини двоје колега отишло у пензију, указала се потреба за ангажовањем двоје наставника математике. Знајући за тај податак још пред крај претходне школске године, у току лета сам у два наврата обавио разговоре са директорком Основне школе “Свети Сава“ Снежаном Ђорђевић у вези са мојим ангажовањем путем преузимања из Средње школе, а пошто испуњавам неопходан критеријум да се налазим на листи радника са непуним радним временом у оквиру Школске управе Крагујевац.
У разговору који сам обавио са Снежаном Ђорђевић дана 09. августа 2012. саветовано ми је да пре преузимања у радни однос морам да обавим и разговор са председником општине Баточина Радишом Милошевићем, и да он мора практично да одобри мој пријем у радни однос. Директорка Снежана Ђорђевић је тај свој захтев образложила својом функцијом председника Извршног одбора Демократске странке у Баточини, иако сам више пута нагласио да не желим никако да увлачим политику у своје професионалне односе.
Следећег дана, 10. августа, примио сам телефонски позив од стране председника општине Радише Милошевића за састанак у његовој канцеларији на који сам отишао. У том разговору ми је “великодушно понудио“ да ме прими у радни однос у Основној школи “Свети Сава“ (у ком својству, прилично је нејасно), али бих ја заузврат морао, као одборник Скупштине општине Баточина, да убудуће гласам за власт. То је назвао договором који ја морам да прихватим, ако желим да радим у Основној школи. Дословце ми је рекао “Ако нема договора, нећеш добити посао!“. С обзиром да нисам ни могао ни желео да прихватим такве понижавајуће услове, и такво брутално мешање политике у образовање, директорка Основне школе је примила на упражњена места друга лица за која је мени непознато ни да ли су уопште била на листи радника са непуним радним радним временом, нити да ли је и њима тражено да испуне неке одређене услове за пријем у радни однос, као што је то од мене тражио председник општине Баточина. 31.08. сам се писмено обратио директорки Снежани Ђорђевић тражећи информацију у вези са мојим ангажовањем, али одговор до данас (07.09.2012.) нисам добио.
У међувремену, Средња школа у Лапову се обратила мојој матичној школи са захтевом за мојим преузимањем за 31,11%, за колико се тамо указала потреба, те сам од 01.09. започео рад у Средњој школи у Лапову за поменути проценат, што са ангажовањем у Средњој школи “Никола Тесла“ укупно чини око 83% од пуног радног времена за ову школску годину.
Све ово сам већ предочио начелнику Школске управе у Крагујевцу Радојку Дамњановићу на састанку одржаном 04.09.2012., а имам намеру да упознам и начелника Републичке просветне инспекције Велимира Тмушића.
Због свега горе наведеног, обраћам вам се са молбом за помоћ да се овакав вид притисака и уцењивања просветних радника хитно заустави, јер је очигледно да је Србија пуна оваквих локалних моћника који узимају себи за право да кадрирају у образовању, иако им то није ни посао ни надлежност. Кадрирање оних који не би смели да имају никаквих овлашћења у образовању је само по себи преступ, а када је, као у мом случају, повезано и са противуслугама које такве кабадахије траже, већ прелази и у домен кривичног дела.
Ако ћутке прелазимо преко оваквих ствари, постоји опасност да ова појава постане пракса, при чему као противуслуга не мора да буде само прелазак у противнички политички табор, већ и неки други видови корупције, што сви заједно морамо да спречимо. Ако ништа друго, а оно зарад оне деце која би од нас морала да усвоје неке обрасце понашања на корист читавог друштва. Најжалоснија чињеница у читавом овом случају је та што је поменути Радиша Милошевић такође по професији просветни радник.
ПОСЕБНО НАПОМИЊЕМ ДА ЗА СВЕ СВОЈЕ ТВРДЊЕ ПОСЕДУЈЕМ МАТЕРИЈАЛНЕ ДОКАЗЕ.
У нади да ћемо се заједно изборити за право просветних радника на достојанство, срдачно вас поздрављам.Здравко Младеновић
дипл. математичар за рачунарство и информатику
Колубарска 6, Баточина
дипл. математичар за рачунарство и информатику
Колубарска 6, Баточина
