Декани и ректори имају ограничен број мандата
Када директору основне школе у Сурдулици истекне мандат, о његовом наследнику одлучиваће министар. Бираће и директоре преосталих 1.700 школа, свих предшколских установа, ђачких домова… Бар тако каже предлог кровног просветног закона који је управо скројен.
Нема везе што у свом мандату ниједан министар не може да посети све школе, увери се како их челни људи воде или упозна кандидате, мораће да пресуди. Мишљење из зборнице и даље неће служити ничему. Опет ће наставници гласати о кандидатима, али ни њихова стопостотна подршка нема никакву вредност.
Из верзије Закона о основама система образовања и васпитања, послате пре два дана синдикатима, јуче је нестао члан 204, који каже да шест месеци од ступања на снагу закона све установе треба да бирају директоре. Схватили су законописци да би министар, када му у исто време на сто „дођу“ кандидати за више од 2.000 конкурса, даноноћно морао само тиме да се бави, да би у року успео да изабере толике функционере.
Једном именован, директор може да влада до пензије, док, рецимо, декани и ректори имају ограничен број мандата. Тако је било у старом, тако и у новом закону.
И пут ка паклу поплочан је најбољим намерама, па слично и овај предлог закона покушава да реши проблем самовоље појединих руководилаца. Министар се више пута пожалио да не може ништа онима који скривају радна места или праве милионску штету због нерационалних судских спорова. Сада ће лако моћи да их смени, али и да постави политичке послушнике. Добро је бар то што ће актуелни а и будући министри на себе морати да преузму одговорност за рад директора, а јавност ће упирати прстом у министра због сваке директорске грешке.
Ивана Мићевић
(Вечерње новости)
