Муамер Зукорлић састао се са делегацијом приватних универзитета и подржао већину њихових предлога
Председник Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Муамер Зукорлић састао се са делегацијом приватних универзитета и подржао већину њихових предлога, што би у скоријој будућности могло да значи и промену начина функционисања високог образовања у Србији. Под условом, наравно, да те промене подржи и Скупштина Србије.
Представници приватних универзитета траже да се донесе потпуно нови закон о високом образовању, којим би се уредио статус приватних универзитета. Предложили су да се успостави принцип суфинансирања студената на приватним факултетима у виду стипендија или систем повољнијих кредита за студенте који желе да упишу приватне факултете. Приватници имају замерке и на систем акредитације и на лошу заступљеност у телима система високог образовања.
Мало представника
– Представници приватних универзитета су заступљени у телима која одлучују о високом образовању таман онолико колика је процентуална заступљеност њихових студената, професора и програма. Примера ради, у области „Пољопривреда” по броју студената их има седам одсто у општој популацији, а пет процената по броју програма. Докторских студија готово и да нема на приватним универзитетима, мислим да је испод један одсто – каже за наш лист проф. др Софија Пекић Квори, члан Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) и некадашња деканка београдског Пољопривредног факултета. КАПК иначе има 16 чланова, а једини представник приватника је проф. др Данијел Цвјетићанин са Универзитета Сингидунум. Ово тело одлучује о томе који универзитет може да добије акредитацију и уписује студенте.
Слично мишљење износи и проф. др Миодраг Поповић, генерални секретар Националног савета за високо образовање (НСВО), иначе некадашњи проректор Универзитета у Београду и некадашњи декан Електротехничког факултета.
– Тачно је да је у НСВО само један представник приватних универзитета, али њега је делегирала Конференција универзитета Србије (КОНУС) у складу са процентуалном заступљеношћу. КОНУС бира 15 чланова, а осталих шест влада, тако да је, рецимо, и влада могла да делегира барем једног члана са приватних универзитета, па би имали два представника у НСВО – објашњава др Поповић.
На наше питање да ли се слаже са захтевом да држава стипендира студенте и на приватним факултетима, наш саговорник одговара потврдно, али под условом да се понашају као озбиљни приватни универзитети у развијеним западним земљама.
– То значи да профит не деле власници, да не купују виле, аутомобиле и јахте од студентских пара, већ да их улажу у развој универзитета. Ако би се озбиљно понашали, ја би им дао државни новац – изричит је др Поповић.
Оснивач и ректор Универзитета Едуконс у Сремској Каменици проф. др Александар Андрејевић одговара да је таква поставка погрешна и да нико не тражи ни динара из буџета, већ да се ствари уреде системски.
– Какве јахте и виле, па ја сам узео кредит да бих изградио једини приватни студентски дом у Србији, јер студенти приватних факултета немају правно на смештај нити на исхрану у студентским домовима. Много се улаже у програме, опрему лабораторија, акредитација папрено кошта, нема ту профита. А пошто су на државним факултетима забранили професорима да предају на приватним, ми морамо много да улажемо и да бисмо обезбедили квалитетан наставни кадар – истиче за „Политику” др Андрејевић.
На наш коментар да на приватним универзитетима има око 15 одсто од укупног броја студената и професора у Србији, ректор каже да је и то погрешан критеријум када се говори о представницима у телима високог образовања.
– Хајде да причамо о процентима: ја имам 2.000 студената у Сремској Каменици која има 15.000 становника, а неко ко ради у Београду и има традицију 150 година 100.000, а долазе му студенти из читаве Србије – објашњава ректор Едуконса.
По његовим речима, у свим телима, попут КОНУС, приватни универзитети служе само као декорација, јер је довољно да приликом одлучивања дигну руке само представници Београдског универзитета и да прегласају представнике свих приватних универзитета.
– Није логично да одлуке које се односе и на нас кроје државни универзитети. Ми не тражимо милостињу, али није фер да онај који није уложио ни динара одлучује о судбини нас који улажемо велики новац и испуњавамо ригорозне захтеве Комисије за акредитацију. Осим тога, плаћамо и порез држави, одговарамо Министарству просвете, влади и скупштини за свој рад – каже др Андрејевић и додаје да је можда једно од решења да се формира конференција приватних универзитета Србије.
Коректни захтеви
У Националном савету за високо образовање 20 представника је са државних факултета и института, а једино је проф. др Ендре Пап представник приватних. Он је професор на Сингидунуму, а док је предавао на Новосадском универзитету, био је председник Комисије за акредитацију.
– Сада се већ искристалисало ко је ко у приватном високом образовању и сматрам да су коректни захтеви који стижу са приватних универзитета, нарочито онај да студент може да се определи који универзитет жели да студира ако испуњава све услове за буџет – сматра др Пап.
Сви представници приватних универзитета са којима смо разговарали истичу да они не траже да се финансирају институције, већ студенти, да се младима омогући да одаберу где је по њиховом мишљењу бољи квалитет образовања, а не да због лоше материјалне ситуације буду присиљени да уписују државни факултет који се спорије прилагођава захтевима модерног времена.
(Политика)