Великом конференцијом која је окупила преко 150 просветних радника, представника синдиката, стручњака који су водили реформе у региону и родитеља школске деце, Зелено-леви фронт отворио је јавну расправу о томе какве су нам школе потребне. Конференцију је уводним излагањем отворио академик и универзитетски професор, Владимир Костић, бивши председник Српске академије наука и уметности.
У свом уводном излагању академик и универзитетски професор, Владимир Костић, бивши председник Српске академије наука и уметности, изложио је низ системских проблема са којима се суочава образовни систем, посебно истакавши лоше услове рада просветних радника, али и срозавање улоге коју просвета има у нашем друштву.
Током целе конференције, говорници и говорнице су истицали важност школе као заједнице, причали о активној улози свих учесника у образовном систему, а пре свега њих самих као ученика, просветних радника и родитеља.
Једна од главних тема била је и поштовање професорске струке – од све мањег интересовања за професију, до услова рада, односа ученика и родитеља према професорима.
„Од малих ногу учимо да школа нама не припада. Ученици се осећају као гости у нечијој кући, када се пред њих ставе нека правила, у чијем креирању не учествују. Али ако буду учествовали у постављању тих правила – онда ће их и поштовати.” – рекао је Александар Бауцел, са Филозофског факултета, осврнувши се још једном на важност школа као добрих заједница: „Деци је школа прво место где се срећу са другачијим људима, ту могу да науче како да живе са људима који су различити. Да се у будћности то не претвори у конфликт, већ у квалитет друштва.”
Катарина Шћепановић из Форума београдских гимназија објаснила је изазове са којима се суочавају и просветни радници: „Нису паре увек највећи проблем, иако половина наставника ради на уговорима на одређено време и на тај начин су лако подложни маниплуацијама. Нама професори не одлазе због већих плата, него да би их мање болела глава. Ја сам и даље у школи – само због својих ђака.”
