Да сам малициозан, био бих слободан рећи да је Звонков шамар ученици она лекција коју није добила од својих родитеља, лекција о васпитању и поштовању наставникове личности. Ипак, како сматрам да шамар нити било какав облик насиља не сме бити начин за решавање проблема, не могу а да не осудим Звонков потез. Међутим, ако ствари сагледамо из друге перспективе, Звонков шамар није био шамар ученици Седме београдске гимназије, већ српском образовном систему и држави уопште јер у друштву које негује насиље, ни школа не може бити имуна на исто.
И док данас српска јавност, подељена у одбрани и нападима на Звонка, полемише о догађају у Седмој београдској гимназији, неколико хиљада наставника је против своје воље довучено у престоницу да се диви будућности Србије. Они су уцењени, малтретирани од стране директора и локалних моћника. Међутим, кога брига за њих, да имају принципе и своје ја не би то себи дозволили.
И док данас бројни психолози и парапсихолози буду анализирали Звонково понашање, Луна Ђогани и Кија Коцкар ће, гологузих задњица на телевизији са националном фреквенцијом, чупати косу једна другој у покушају да освоје награду реда величине неколико десетина хиљада евра. Истовремено, родитељи и деца, наши ученици, ће покушавати једни другима да објасне да је баш ова друга у праву. Међутим, ако не желимо да гледамо ријалити, ко нам брани да променимо канал.
И док данас министар, његови саветници и директори буду смишљали како да спрече Звонка да да отказ пре него што му одузму лиценцу, више десетина наставника ће бити изложено вербалном, а можда и физичком насиљу од стране ученика и све ће то морати са осмехом да истрпе, да се на крају часа насмеју и оду са истог као попишани, срећни што су сачували живу главу, бар засад. Међутим, ко нам брани да поделимо деци петице и да будемо кул са њима.
И док данас надлежни тужилац припрема тужбу против Звонка, нико од председника репрезентативних синдиката, којима би на годинама стажа, нажалост не и на мудрости, могла да позавиди и спартанска герузија, није нашао за сходно да подсети јавност да наставници пуцају, пуцају по шавовима, са све већим правима ученика, све обимнијом администрацијом и све већим мобингом од стране директора и разних инспекција, да подсети да Звонков шамар није дошао као последица здраве атмосфере у образовном систему, већ пре свега као последица његове затегнутости до границе пуцања. Међутим, као да нас је брига за то, ионако ће и ове године бити подељени новогодишњи пакетићи и пригодни поклончићи за Осми март.
И док данас будете читали и коментарисали ово, слободан сам да напишем да Звонка лично познајем, да је човек помирљиве нарави, који није склон инцидентним ситуацијама, да је Звонко наставник који воли да разговара са ученицима о свему, о животним проблемима, наставник који се даје ученицима у сваком смислу. Најзад, Звонко је наставник, који према мојим критеријумима никада није био строг, чак бих могао рећи и да је исувише благ према ученицима, тако да је Звонков шамар, шамар српском образовном систему и последњи позив да се нешто промени у њему док не буде касно. Међутим, кога брига за ово јер сутра је нови радни дан, треба припремити планове, припреме, а ускоро ће и Први мај, па треба смислити и где ићи на излет.
У наставку је отворено писмо које је професор Звонко Обрадовић упутио медијима:
Овим путем желим да одговорим на бесомучне лажи које су писане о мени у претходна 24 сата. Као професор и педагог осећам моралну обавезу да одбраним свој углед и достојанство које ми је овим случајем нарушено.
Дана 18.04.2019. године за време трећег часа на којем је рађена анализа контролног задатка, ученица Ј.К. је била незадовољна својом оценом коју је добила, у питању је оцена један. За двојку је било потребно да се има 45 поена, а она је имала 30
Своје незадовољство изражавала је кроз хистеричну вику, те сам је опоменуо рекавши да не може тако да се понаша, након чега је ученица села на клупу и окренула ми леђа. На моја упозорења, она је одговарала са “Нисте Ви никакав човек ни ауторитет када ја овако могу да седим и не можеш ми ништа“.Следи да сам ученицу упутио на разговор код директора, на шта ми се дете унело у фацу и рекло “Ајде избаци ме ако можес” и уштивнуши ме, онда се окренула тако да ме је киком ударила по очима.
У том тренутку, у стању неурачуњљивости, за шта имам доказ од психијатра, ја сам је ошамарио, те је убрзо ученик П.П. устао и три пута ме ударио у главу. Због његових удараца лекари су константовали да је траума претрпљена и ставили ми крагну.
Да бих себе и своју професију заштитио од оваквих гнусних лажи и манипулације одлучио сам да против Ј.К. и П.П поднесем кривичну пријаву и тиме ћу у кривичном поступку доказати своју невиност, као и да је моје делање путем шамара било последица нужне одбране која се десила у стању неурачунљивости.
