Несагласност закона и правилника
Заштитник грађана Саша Јанковић покренуо је поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, поводом пријаве читаоца Данаса који указује на несагласност Закона о основном образовању и Правилника о оцењивању, у вези са утврђивањем општег успеха ученика. Због другачијег обрачуна просека, који се рефлектује и на број бодова које ђаци могу освојити по основу успеха из основне школе, ученици су оштећени при упису у средње школе, тврди наш читалац.
Наиме, закон прописује да се општи успех ученика утврђује на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и оцене из владања (почев од шестог разреда). Према правилнику, рачуна се аритметичка средина обавезних, обавезних изборних предмета и владања. То значи да се, поштујући правилник, у просек рачунају и оцене из другог страног језика и изабраног спорта, јер та два предмета спадају у обавезне изборне. Овакав статус имају и грађанско васпитање и веронаука, али се они не оцењују бројчано, па се не рачунају у просек.
Према рачуници коју је извео наш читалац, применом два поменута прописа добијају се различити просеци, а њиховим “претварањем” у број бодова који се рачуна при успеху у средњу школу – и различити поени.
Читалац Данаса истиче да је на ову нелогичност више пута указивао Министарству просвете и тражио да се Правилник о оцењивању у основној школи усклади са законом, тим пре што, како тврди, Министарство и просветна инспекција инсистирају да школе поштују противзаконит правилник. Он пита и како је могуће да је подзаконски акт строжи од закона из кога добија правну снагу.
У Министарству просвете не виде ништа спорно. У одговору који је Данас добио из Сектора за основно образовање наводи се да су одредбама Правилника о оцењивању “додатно прецизиране законске одредбе”. На питање да ли је могуће да неке школе при израчунавању општег успеха примењују закон, а друге правилник, у Министарству кажу да “школе утврђују општи успех ученика од шестог до осмог разреда на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, обавезних изборних и из владања”. Прецизније, под обавезним предметима сматрају и обавезне изборне. Број бодова који се при упису у средње школе добија по основу општег успеха из основне у базу Министарства уноси лице у школи које је за то овластио директор, указују у Министарству.
Насумична анкета коју смо спровели у неколико школа у Србији показује да забуне нема – сви директори кажу да се при извођењу општег успеха рачунају и оцене из обавезних изборних предмета.
На несагласност прописа у образовању указује и пример о којем је наш лист више пута писао, а тиче се захтева министра просвете Срђана Вербића и заштитника грађана Саше Јанковића да се наставни план усклади са законом, јер су основци у седмом и осмом разреду преоптерећени.
Завод за унапређивање образовања и васпитања, који треба да предложи како да се та два документа усагласе, тражио је од Министарства тумачење спорног члана 59 Закона о основном образовању. Он прописује да ђаци од петог до осмог разреда не смеју имати више од 25 часова наставе обавезних предмета, а за све друге активности предвиђена су још максимално три. Недоумица је да ли се у та три часа рачунају додатна, допунска настава и час одељенског старешине или само изборни предмети.
У прописима су спорни и други страни језик и изабрани спорт, јер их Закон о основама система образовања и васпитања не препознаје као обавезне изборне (већ само грађанско и веронауку), али такав статус имају у наставном плану за други циклус основног образовања.
Исти предмет, две оцене
Још један пример нелогичности је оцењивање грађанског васпитања. Тај предмет се у основној, као и веронаука у свим разредима основне и средње школе, описно оцењује на основу тростепене скале – истиче се, добар и задовољава. Међутим, при оцењивању средњошколаца који иду на грађанско користи се двостепена скала – веома успешан и успешан. Како смо сазнали, ово решење је само преписано из старих прописа, а да се није водило рачуна шта пише у Правилнику о оцењивању у основној школи, који је први мењан.
(Извор: „Данас“)
