Правник и политичар; министар просвете од 27. јануара до децембра 1934.
Рођен је у Нишу 13. Јула 1884. Завршио је Правни факултет у Београду 1906. Припадао је генерацији студената која је пришла четничком покрету од његовог оснивања и учествовао је у борбама на Чалопеку 1905. Докторирао је на Сорбони 1912.
По положеном докторату ступио је у дипломатску службу. Након рата против Турске 1912. када је у ослобођеном Скопљу успостављена српска власт, вратио се на дужност у Министарство иностраних дела, где је остао до 1920. када је на листи Демократске странке изабран за народног посланика.
Радио је у посланствима у Софији и Паризу, а после 6. јануара 1929. именован је за нашег сталног делегата у Друштву Народа у Женеви, и са тог положаја поново је биран у Народну скупштину. Министар без портфеља био је у влади Љубомира Давидовића 1924, а министар трговине и индустрије у влади Велимира Вукићевића 1927/28. и заступник министра иностраних дела у другој Вукићевићевој влади. Исти положај заузимао је и у првој влади Антона Конореша 1928. до 1929. Био је министар грађевина и министар припреме за Уставотворну скупштину и изједначење закона 1934.
У време док је био министар просвете отворене су: Пета потпуна мушка релана гимназија у Београду 11. августа 1934; Четврта потпуна мушка реална гимназија у Загребу 7. новембра 1934. и Мешовита учитељска школа „Краљица Марија“ у Сарајеву 7. новембра 1934.
Умро је у Мексику 8. октобра 1969.
