Коментар ФБГ: Шта треба да значи изненадна оставка помоћнице министра просвете за основно образовање Жељке Радојичић Лукић? „Доведена“ као врхунски кадар право из школске катедре, представљена је као још једно квалитетно појачање у тиму амбициозног министра просвете Срђана Вербића. Нисмо ни зуцнули! У јеку антагонизама са министарством, без поверења, ипак смо се сви некако надали да ће нови квалитетни људи донети и нова решења.
И онда, гром из ведра неба! После четири месеца на месту помоћнице, Г-ђа Радојичић Лукић је дала оставку. И не само то: имала је потребу и да се обрати колегама. Учинила је то суптилно, не желећи никога да повреди или оптужи.
Ипак, нисмо деца. Како сада већ бивша помоћница сама каже у свом обраћању колегама, „чиновнички апарат министарства и она говорили су различитим језицима“!
Не желимо даље да инсинуирамо. Ако је за похвалу било појачање министарског тима, шта је сада ово? Министар просвете ће морати да нам објасни зашто су му процене погрешне или зашто му квалитетни сарадници беже.
Прочитајте:
„НЕ ЖЕЛИМ ДА БРАНИМ НЕОДБРАЊИВО“
„Драге колеге, поштовани сарадници, завршен је мој мандат вршиоца дужности помоћника министра просвете. Било је то непоновљиво искуство које ми је, на првом месту показало да је најлепше радити у учионици, али и још много тога о чему ћу писати у наредном периоду.
Трудила сам се све време мога мандата да радим у интересу просветних радника, али нажалост нека решења изашла су из мог сектора, иако нисам била сагласна са њима. Чињеница да су нека важна решења и одлуке настајале у „анонимно-неартикулисаној“ кухињи, а да сам ја била принуђена да иста у јавности браним, говори о незахвалности „функционерске“ улоге, данас, у МПНТР.Бранити неодбрањиво, може само неко са високом мотивацијом, која је мени у овим околностима, признајем, недостајала. Сазнање да руковођење сектором, не значи и управљање решењима и одлукама, тешко ми је пало, али је било значајно искуство сагледати и ту страну медаље. Велику енергију сам улагала на објашњења потреба просветних радника и њихових ученика и најаве реакција која би та, евентуална, решења донела. Нажалост, чиновнички апарат министарства и ја, као просветни радник, говоримо различитим језицима и то се показало као неодрживо партнерство на дуже стазе.
Сматрам да сам била коректан сарадник тиму министра просвете, науке и технолошког развоја, иако сам имала једну велику и непремостиву ману, ману да нисам умела, а ни хтела, да изађем из моје природне улоге, улоге просветног радника, којој се са великом радошћу сада враћам.
П.С.Пишемо се и читамо у наредном периоду.
Ваша Жељана“
Nedavno je našu opštinu posetila pomoćnica ministra Željana Radojičić. Odmah nam je jasno bilo da je iz prakse i da razume kako funkcionišu male opštine i koji su problemi škola u takvim sredinama. Imali smo kooperativan i uspešan sastanak i sada smo jako razočarani ovom vešću. Dopalo nam se kako je srdačna i pristupačna. Nadamo se da još ništa nije konačno.
Bato, ne svidja Vam se moj komentar na ovu temu? Zar je sporna tvrdnja da su ministrovi pomocnici odreda anonimusi bez sluha i stava? Zar je netacno da je u svim ekipama uvek aparatcik Z. Kostic vedrio i oblacio? Podsetio me kolega, zaboravih S. Jesic..Glupa ideja da smeni G.Cvetkovic i postavi Joksimovica za nacelnika, zavitlavanje sa sindikatima.. Setih se drugih autoriteta iz SU Beograd, Vuksanovic, Bendic..beskicmenjaci i kreature..Svaka cast koleginici sto je imala srca da im svima okrene ledja.
Ako dodje za pomocnika S.Jašić, ja ću morati da dam ostavku jer nisam htela da trpim njene pritiske da joj zapošljavam prijatelje prijatelja i komšijine komšije. Zato će neki drugi da se raduju jer su u dilu pozapošljavali sve njene kadrove za koje je ona dobro to naplatila od tih jadnih učitelja i nastvanika…istina najviše učitelja po Beogradu zaposlilo se pod njenim pritiskom.
„Нажалост, чиновнички апарат министарства и ја, као просветни радник, говоримо различитим језицима и то се показало као неодрживо партнерство на дуже стазе“
ovo je sustina problema vec decenijama, strasno je da su drzavni sluzbenici odseceni od realnosti, mislim da bi trebalo kao obaveza da im se uvede poseta bar jednom u tri meseca nekoj skoli u Srbiji i radni sastanci sa predstavnicima skola obavezno bar jednom mesecno, i da se transparentno pisu izvestaji sa tih sastanaka na sajtu Ministarstva…
Draga,
ova priča ima i drugu stranu!
Žalosno je to što u našoj državi nisu PRAVI LJUDI NA PRAVOM MESTU.
Nažalost mnogi su zalutali u prosvetu!