Медицинске школе и ИТ смерови преузели су примат најпопуларнијих средњих школа од гимназија, које се и даље добро котирају. Разлог томе је што већ свршени основци размишљају о томе како ће се запослити.
Та два смера управо дају добре шансе за запослење, у земљи и иностранству, па се мали матуранти одлучују за њих.
Према речима Александра Маркова, председника Форума београдских гимназија, на прошлом упису било је потребно више бодова за најпопуларније смерове електротехничке и медицинске школе него за гимназије. Очекује се да ће тако бити и ове године.
– У Београду су најтраженије гимназије у центру града. Али у мањим градовима упис у гимназије знатно опада. Све више ученика се опредељује за ИТ смерове – објашњава за „Блиц“ Александар Марков.
Годинама је међу најпопуларнијим у Београду Медицинска школа „Београд“ где је на пример за смер педијатријска сестра прошле године било неопходно 89 бодова.
– У порасту је упис на смерове педијатријска сестра и васпитач, и са ова два смера се дешава управо оно што је пре било са фармацеутским смером. Увек нам долазе најбоља деца, која код нас стичу добро знање. Долазе и одлазе у иностранство, а то је најжалосније када су у питању наши ђаци. Основни мотив дипломе медицинске школе јесте брз долазак до радног места, уједно и новчани стимуланс, али у иностранству – истиче Нада Трифковић, директорица те школе.
Иако је у Београду у опадању потражња за уписом у Економске школе, тај случај није у Суботици. Тамо је једна од најпопуларнијих Економска школа „Боса Милићевић“, поједини смерови на Политехничкој, као и Медицинска школа.
Школе за које влада највеће интересовање у Крагујевцу су Прва гимназија и Медицинска школа. Према речима директорице Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић, „нико није уписан са мање од 80 поена“. Број ђака који желе да упишу ову школу се повећава стално, па ове године се отвара још једно специјално одељење за биологију и хемију. Медицинска школа прошле године је уписала на своја четири смера најбоље ђаке, а за упис је било потребно 85 поена.
– Уписују се два одељења медицинске сестре, и по једно за педијатријску сестру, зубног техничара, медицинску сестру васпитача, а ове године и ново одељење за здравственог неговатеља – објашњава директор Владимир Јакшић.
Слична је ситуација и са Новим Пазаром где је годинама најпопуларнија Медицинска школа, па ни велики број бодова на малој матури и одличан успех не гарантују ученицима да ће је уписати. За општи смер лане је било потребно 97 бодова, док је за остале требало бод или два мање.
Једна од најтраженијих нишких школа традиционално је Гимназија „Бора Станковић“, где се за поједине смерове јави и дупло више заинтересованих, па је потребно и велико знање за упис. Највеће интересовање влада за природно-математичким смером, за који је било потребно 96,25 бодова, а тек нешто мање било је потребно и за друштвено-језички смер (94,5) и упис билингвалног одељења (91,19).
До медицинске школе теже у унутрашњости него у Београду
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, објашњава да мали матуранти данас виде своју будућност радећи у старачким домовима и бањама по Европи, стога се и отварају одељења здраственог неговатеља.
– Највећи број деце је прошле године конкурисао за медицинске сестре. У неким деловима Србије, попут Ниша, Лесковца и Ћуприје је толико популарна да је тамо за упис чак потребније више бодова него за упис медицинске школе у Београду – истиче Антић.
Извор: Блиц
