Слика Милана Недића, председника Српске владе за време нацистичке окупације у Другом светском рату, изложена је у Првој крагујевачкој гимназији међу фотографијама знаменитих гимназијалаца.
Испод фотографије између осталог пише : „оспоравана и хваљена историјска личност, водио бригу о српским избеглицама“.
Као што и сам натпис показује, стручна јавност и историчари имају подељена, па чак и сукобљена, мишљења о животу и делу Милана Недића.
Школа која је поднела највеће жртве за време Другог светског рата и чији ученици су стрељани у Шумарицама, данас са поносом наглашава да је тадашњи председник колаборационе владе управо њен ђак. За професоре Гимназије, као и за директорку Славицу Марковић, није дискутабилно да Недић стоји тик уз спомен учионицу стрељаних ђака 21. октобра 1941. године. Марковић каже да није надлежна за избор фотографије и да је изложба знаменитих гимназијалаца постављена пре него што је она постала директорка. Према њеним речима, за избор су одговорни стручњаци из крагујевачког Народног музеја.
Ни крагујевачки историчар Ненад Ђорђевић не види ништа спорно у томе да Недићева слика стоји у Гимназији. Ђорђевић за „Шумадијапресс“ каже да је Недић, пре свега, трагична историјска фигура и да његов лик не треба тумачити једнострано.
– Услед превремене смрти он формално никада није осуђен и не може се довести у везу са колаборационистима из западних земаља.
Портрет ђенерала Недића уклоњен је из Владе по налогу Министра Ивице Дачића. Према његовим речима не може се дозволити ревизија прошлости и да у Влади Србије више нема слике „квислинга“ Милана Недића
Већина савремених историчара сматра да је Недић историјска жртва и да га треба посматрати у ширем контексту.
– Неоспорно је да Недић сноси одређену одговорност, али треба истаћи да је војна управа у Србији тада била у немачким рукама. Са друге стране, он је одиграо пресудну улогу у спречавању још масовнијих репресалија за време рата и заслужан је за удомљење 700.000 српских избеглица из Независне државе Хрватске – наводи Ђорђевић.
Иако стручна јавности све више релативизује и умањује улогу српских колаборационста, професорка Филозофског факултета у Београду Оливера Милосављевић жустро оспорава овакве ставове. Она је данас једна од ретких која нема дилему да је Милан Недић био поборник Хитлерове идеологије.
Оливера Милосављевић објашњава да се негирање претходне слике Милана Недића данас врши под плаштом антикомунизма, али да то свакако не умањује његову улогу у пружању свеобухватне помоћи немачком окупатору.
– Нужно је нагласити да Милан Недић није ни покушавао да сакрије своју фасцинацију националсоцијализмом. Напротив, проглашавао га је идеалним друштвеним уређењем и тражио да се и будућа “Нова Србија”, у чије стварање није сумњао, обликује по узору на њега. Недићева влада је захтевала да се Немачкој пружи свака помоћ, пре свега борбом против партизана и “јеврејске завере”– каже Милосављевић.
Она оспорава и уврежено мишљење да је Недић био избавитељ избеглица и „Отац Србије“ и тврди да историјски подаци говоре нешто сасвим другачије.
– Саме избеглице су, међутим, константно упозораване да запослење и помоћ могу да добију само под условом да пружају подршку Недићевом концепту “Нове Србије”, а за неодазивање на његове позиве, и избеглицама је, као и осталима, прећено принудним радом и затвором– објашњава Милосављевић.
Она наводи још један пример Недићеве пропаганде, која није имала разумевања за цивилне жртве, стрељане ђаке и њихове професоре.
– За њих у Недићевој штампи није било места. Истина, у једном извештају са “антикомунистичке изложбе” у Крагујевцу помиње се да је међу посетиоцима био већи број жена у црнини. Да неко случајно не би помислио да оне жале за жртвама нацистичких злочина из октобра 1941, одмах је следило и објашњење: “Све су оне ојађене и ожалошћене узлед недела партизанских бандита”.
Гимназијалци сваког дана пролазе поред Недићеве фотографије, али у разговору са њима сазнајемо да не знају ко је он био и по чему је познат. Тешко им је замерити, када се и најумније главе не могу сложити око тога да ли је Недић издајник или херој. Једно је сигурно, читајући уџбенике и слушајући професоре, ученици се могу само збунити. Ипак, ту је телевизија да разреши све недоумице.
– Мислим да га се сећам из “Отписаних”, он је био на немачкој страни – каже један ученик Прве крагујевачке гимназије.
