Према оценама синдиката просветних радника, највећи проблем Нове стратегије образовања до 2020. је то што предвиђа низ нереалних мера, као што је велико повећање издвајања из државног буџета за просвету, повећање високообразованих становника, рад школа само у једној смени, повећање броја гимназија и друге…
– Жил Верн је мало дете у односу на ауторе ове стратегије, а она личи на некакав футуристички роман или списак лепих жеља – рекао је Бранислав Павловић, представник Синдиката образовања Србије на конференцији за новинаре у Дому синдиката, додајући да је и он смислио стратегију да упозна Анђелину Џоли, али да не зна како то да оствари.
Футуристички роман
Он је незадовољан и тиме што је Стратегија настала без консултовања просветних синдиката, будући да је то пракса у иностранству.
– Осим тога, стратегија мора бити усклађена са нивоом друштвено-економског развоја. Велико питање је да ли ће Србија остварити потребан привредни развој да би имала новца да унапреди образовање колико Стратегија прописује – рекао је Павловић и замерио да се наставници третирају као извршиоци посла, који треба да буду квалитетни и одговорни, а да се нигде не помиње повећање њихових плата.
Он је истакао и да планирани систем финансирања по глави ученика није добар, јер је у земљама које су на сличном нивоу економског развоја, као што је, примера ради, Бугарска, довео до отпуштања великог броја учитеља.
Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“, оценио је да стратегија образовања мора да буде део економске стратегије целе државе, а да овде то није случај.
Коме школујемо кадар
– Стратегија предвиђа да 2020. године имамо 38,5 одсто факултетски образованих, старости између 30 и 34 године, али поставља се питање за кога ми школујемо те кадрове. И данас је велики број факултетски образованих незапослен, па изгледа да бисмо те кадрове школовали за иностранство – рекао је Живановић.
Драган Матијевић, председник Уније синдиката просвете Србије, истиче да код докумената као што је Нова стратегија није питање да ли су добри, већ да ли су реални и оствариви.
– Нова стратегија отвориће могућност да државне органе притискамо на основу тог документа, а реалност остваривања онога што она предвиђа друга је прича – каже Матијевић.
Маркетиншки трик
– Чудно је што Влада при крају мандата на брзину усваја овакав документ – каже Томислав Живановић и наставља:
– Све ми то личи на маркетиншки трик и део предизборне кампање – каже Живановић, подсећајући да око 1.000 школских објеката прокишњава, што сведочи о томе колико држава заиста брине о просвети.
(Правда)
