Крајње је време да се екскурзије ученика у иностранство забране. Недавни одлучан потез Министарства просвете, којим је оно забранило прослављање мале матуре у кафанама, даје нам за право да и даље тврдимо да се све може, само ако се хоће.

Заговорници екскурзија по сваку цену у иностранство имају различите аргументе, а један од „најјачих“ је да „ученици немају шта да виде у Србији, коју су већ видели“.

Да би се јавност уверила да такве тврдње не стоје, Форум београдских гимназија, у оквиру рада свог удружења „Конференција гимназија Србије“, припремио је концепт „Циљева и задатака екскурзије ученика трећег разреда“, који образлаже нужност спровођења екскурзије у Србији, и три разрађена модела, са конкретним програмима:

Циљеви и задаци екскурзије ученика трећег разреда

(Какву екскурзију хоћемо а каква нам екскурзија није потребна)

Каква нам екскурзија не треба

Екскурзија је погрешно схваћена, или још тачније, апсолутно несхваћена. Као  продужетак наставног процеса који се изводи у учионици, она није непорециво право ученика, већ обавеза ученика, родитеља и школе. Она има своју образовно-васпитну сврху, као што то има свака редовна активност ученика у наставном процесу.

На жалост, екскурзије ученика које се изводе одавно више не служе својој сврси. Циљеви и задаци екскурзија, прецизно дефинисани у Правилнику о извођењу екскурзија, само су окоштале форме које се у пракси готово и не спроводе. Уместо свеобухватног научно – едукативног процеса, социјализације и интеракције међу ученицима, оне су се претвориле у масовни потрошачки туризам.

Данашње екскурзије средњошколаца почивају пре свега на оправдању «да деца треба да виде иностранство», а у друштвено-политичкој позадини једва се назире скривено додворавање просветних власти родитељима и прављење посла туристичким агенцијама. Захваљујући томе, екскурзије су постале посебан облик масовног туризма, чији принципи немају никакве везе са образовањем. Ово последње, несумњиво, из разлога што се изводе са великим бројем ученика (150, 200 и више). Та масовност неумитно поништава квалитет и утиче на свеобухватан негативан исход екскурзије. У мору проблема, ваља истаћи и то да се на екскурзијама у иностранство прелазе хиљаде километара и да ученици добар део времена проводе у аутобусима, уместо да то време проведу квалитетно, у дружењу, спортским и осталим активностима. Потпуно су запостављени циљеви (зацртани у Правилнику о екскурзијама) као што су рекреација, здравље, упознавање природне средине. Од свих циљева, све се своди на обилазак по којег историјског локалитета.

Више од свега наведеног, екскурзије су неоправдано скупе. Оне односе значајан  део породичног буџета и неретко прелазе износ двоструке просечне месечне зараде. На цену екскурзија нарочито утиче и чињеница да са ученицима путују лекар, вођа пута, родитељ, 2 шофера… Ово све значајно поскупљује екскурзију. Треба имати у виду и нерегулисан статус наставника – њихове дневнице.

Додатни проблем представља зачуђујућа толеранција просветних власти у односу на недопустиве, али ипак свеприсутне тзв. социјалне садржаје на екскурзији (дискотеке, алкохол, преслободно понашање и прекршаје ученика). Уместо да су контролу тих појава уредиле како треба, оне се (када се догоде неизбежне последице) баве одговорношћу наставника, у исто време штитећи права ученика (прекршиоца) и њихових родитеља (по правилу: субјективних бранилаца своје деце).

Ово су све мањкавости екскурзија које се сваке године организују у нашим школама и које су стресне подједнако за све: за родитеље, ученике и наставнике. Редовна је појава да ученици посете цркву Светог Петра у Риму а не обиђу Жичу и Студеницу, или се диве језерима северне Италије а никада не посете Сребрно или Палићко језеро.

На крају се поставља низ питања: зашто се инсистира на иностранству? По којим критеријумима се иде само у две-три земље? Ко то протежира ближе и даље иностранство, које иностранство и зашто је то императив при извођењу екскурзија ИИИ и ИВ године?

Какву екскурзију желимо – шта предлажемо?

Наш предлог је да, за почетак, средњошколци трећег разреда не иду на екскурзије у иностранство.

За ово има више разлога, који произилазе из горњих примедби.

Са економског становишта, екскурзија би била неупоредиво јефтинија и примеренија стандарду родитеља.

Поред тога, циљеви и задаци екскурзије могли би бити у потпуности испуњени унутар граница Србије, што сада никако није случај. Прелазио би се мали број километара, што би ученицима дало више времена за упознавање са културним, историјским, али и другим садржајима који представљају циљеве екскурзије. Потребно је дуже време провести на једном месту, упознати све околне знаменитости, људе, садржаје и предвидети више времена за спортске активности.

Предлажемо да се екскурзије изводе у мањим групама (50 до 100 ученика) као и да се ученици претходно адекватно припреме за екскурзију. Ово подразумева припрему из предмета који су у корелацији са планом извођења екскурзије, који би професори били задужени да спроведу.

Током боравка у хотелима, требало би обавезно организовати спортска такмичења и иницирати бављење рекреацијом. Поред овога, програм екскурзије морао би да садржи и садржаје из области физике, хемије, биологије, социологије и других, а не само из историје и из уметности.

Према нашем схватању, екскурзија би требало да представља наставак и допуну редовног школског програма, што захтева извођење и теоријске наставе на самој екскурзији (у јако редукованом облику – до 2 часа дневно, у природи, на спортском терену, у музеју или у фабрици).

Када је у питању друштвени живот ученика на екскурзији, он би морао да се организује „у својој режији“, без одласка у дискотеке, у посебним хотелским просторима, без мешања са другим гостима, без конзумирања алкохола и дувана. Програме би изводили ученици сами, у виду караока, музике, квизова, глуме и такмичења – уосталом, као што то раде и у школи.

Само таква екскурзија може у потпуности да задовољи своје васпитно-образовне циљеве, да буде педагошки оправдана и да задовољи сигурносне захтеве.

Да резимирамо:

Предлог екскурзије:

1. У оквиру земље;
2. Јефтина;
3. Највише 100 ученика;
4. Највише 100 км путовања дневно;
5. Заступљеност свих циљева: култура, економија, друштво, природне и друштвене појаве, спорт, здравље, природа;
6. Спровођење образовних циљева из веће групе предмета;
7. Без дискотека, алкохола и дувана;
8. Друштвени живот „у својој режији“ и у изолованим хотелским просторима