Ћирило и Методије
Прошле године, Форум београдских гимназија је узео славу Свети Ћирило и Методије. Прва прослава славе организована је у Дванаестој београдској гимназији.
Ове године, одлучено је да домаћин славе буде синдикат Осме београдске гимназије. Међутим, због поплава које још увек трају, планирана прослава славе ФБГ-а у Осмој београдској гимназији је отказана. Новац, који је био намењен за прославу, упућен је синдикатима ФБГ-а у обреновачкој и лазаревачкој гимназији. Обављена је само служба у Храму Преображења Господњег, на Пашином брду у Београду.
Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију– просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела, поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Са прошлогодишње прославе у Дванаестој београдској гимназији:
