Интервју са министром просвете Томиславом Јовановићем
Образовање треба да нам буде и занимање и смисао живота
Министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић нуди разговор синдикатима и нада се да ће бар неке ствари померити с мртве тачке током свог мандата. Јовановић је у ексклузивном интервјуу за наш часопис изјавио да пише ћирилицом, као и да читав живот машта о томе да постане министар. Како каже, на његово одрастање утицали су бројни наставници, а пресудну улогу имали су проф. др Ђурђина Шкеровић и академик Љубиша Ракић.
– Они су ме усмерили ка образовању и „одвојили“ од изазова клинике. Међутим, радо се сетим и учитељице, као и разредних старешина и неколико професора.
Да ли сте икада помислили да ћете једног дана бити на челу образовног система?
– Сан сваког војника јесте да буде генерал. Високо образовање је мој животни избор и после више деценија активно проведених у образовању, сада сам у прилици да та знања и искуство ставим на располагање и у функцију државе.
Образовање нам је централизовано. Ништа се не може спровести без Ваше сагласности. Да ли је то модел образовања за 21. век?
– Не бих се сложио са Вама, али да бисмо спровели било какве реформе, потребно је да се обаве консултације на свим нивоима. Министарство је ту да прихвати и спроведе предлоге свих који се непосредно баве образовањем. Они најбоље знају које су потребе ученика и студената. Не смемо дозволити да образовање буде ради образовања, него смисао и животни избор.
Шта конкретно желите да постигнете?
– Волео бих да наши најмлађи одлазе у школу са радошћу, да их родитељи испраћају са сигурношћу да ће им деца бити безбедна, да образовање стичу у толерантној атмосфери у најширем смислу, а са основном идејом да их разлике уједињују, а не раздвајају.
Када ће ученици у Србији добити бесплатно таблет-рачунаре на почетку школске године?
– Наравно, волео бих да кажем „то ће бити данас“, али нажалост, морамо бити свесни тога у каквим условима живимо. Први корак смо учинили – део ученика је добио бесплатне уџбенике. Био бих посебно задовољан као министар коме припада и технолошки развој ако бисмо те елементарне уређаје бесплатно испоручили свој школској деци у нашој земљи, а да су произведени код нас и да су плод наших талената. Свакако, ка томе треба усмерити наше школство.
Шта малим матурантима припремате за следећу годину?
– Мала матура треба да представља резултат континуираног рада, а не кампањског учења. Настојаћу да их максимално растеретим. Међутим, они морају да током целе године уче градиво, за које знам да је преобимно, а не само да се спремају за матурски испит. Учинићу све да не дође до злоупотребе која се дешавала у протеклом периоду. Наш задатак је да обезбедимо сваком матуранту, било где у нашој држави, да има исте услове да искаже своје стечено знање и тако оствари реалну жељу за упис у средњу школу.
„Вукова диплома“. Предложисмо да се ампутира, Ви кажете да је треба лечити.
– Све земље које држе до себе негују своју традицију. „Вукова диплома“ има своју вредност и представља не само признање за предан и посвећен рад ученика , него и наставника и професора. Нисам за њено укидање, али сам спреман да се и о томе разговара. „Вукова диплома“ је била стимуланс за посебно ангажовање, за надареност и изузетност, и то треба и да остане – награда изузетнима.
ФБГ се залаже да се екскурзије у иностранство укину јер су постале необразовне и потрошачке. Шта мислите о томе?
– Слажем се са вама… Ако се на екскурзије иде у време наставе, онда оне морају имати едукативни карактер. Спреман сам да у наредном периоду направимо заједнички предлог за реализацију екскурзија које ће бити корисне сваком ученику и наставнику.
Шта очекујете од четири републичка синдиката образовања, и шта нам нудите?
– Нудим сарадњу, а очекујем да договором и конструктивним предлозима подигнемо квалитет образовног система. Надам се да ћемо, колико будемо у могућности, решити неке од проблема учесника у образовном процесу. И ја сам просветни радник и налазим се у истој ситуацији као и остали. Верујем да ћемо заједничким залагањем просвети и науци вратити углед који им припада.
На Новом Београду је просечна плата 54.000, у Србији је 44.000, а просечна плата у образовању је 40.000 динара. Зашто смо тако мало плаћени?!
– Знам да се од ентузијазма и посвећености послу не може живети. Трудићу се да у току мог мандата повећамо примања наставницима, али ви знате да то не зависи од министра просвете.
Професор одлази у пензију са платом од 55.000, колико има и лекар почетник. Професор у школи завршава каријеру са оним са чиме је лекар започиње. Шта мислите о томе као лекар?
– Сматрам да су овакве пензије недостојне после четрдесетогодишњег рада, као и да лекар после више од 20 година учења има исто тако недостојну почетничку плату. Морамо бити свесни тога да ми који смо ангажовани у просвети и науци, поред посвећености послу и сопственом занимању, ипак живимо у условима на које у великој мери не можемо да утичемо.
Инструментализована просветна инспекција често се не меша у свој посао, већ искључиво ради за интересе директора школа или својих начелника, који то добро наплаћују (опет директорима школа) услугама запошљавања ближњих и монтираним листама технолошких вишкова. Како то коментаришете?
– Ако су ти наводи тачни, онда треба да буду прослеђени надлежним органима. Овакве информације представљају озбиљно и недопустиво угрожавање образовног система.
Шта мислите о „скандалу“ о ком су медији писали да је у нашем часопису позивано на говор мржње према особама ЛГБТ популације у интервјуу са Бором Ђорђевићем?
– Мислим да је то пропуст уређивачког одбора часописа. Залажем се за толеранцију и поштовања права свих без обзира на расне, верске и друге разлике. Школе и образовно-
-васпитне установе не смеју бити полигони где ће се те разлике потенцирати. Разлике треба да нас обогаћују и да нас учине племенитим, а не да стварају још већи јаз.
Када бисте бирали хоћете ли нечији лични став пренети кроз аутентичну форму (псовке) или цензурисати у часопису намењеном наставницима, шта бисте одабрали?
– Лични став без псовки и увредљивих речи који је примерен читалачкој публици. Наш језик је довољно богат и свака ситуација се може описати тако да остане у домену пристојног.
Шта бисте поручили песнику Љубивоју Ршумовићу, који ће у овом броју за ФБГ такође дати интервју?
– Човеку који је радни век посветио деци и чији је таленат од њега направио једног од највећих живих дечјих песника поручујем да настави своју мисију која ће сигурно произвести нове Љубивоје, и нове Ршуме, и учинити да речи детињство и срећа и даље имају своје право значење.
