Социолог Владимир Вулетић тврди да овакви програми подстичу у људима ниске страсти и приземне вредности.
- Сви имамо у себи тај порив да посматрамо дешавања као кроз кључаоницу. Друштвено је дозвољено вирење у туђу разголићеност и зато су такви програми привлачни већини. Поплава ријалитија последица је чињенице да је реч о јефтином, а исплативом програму.
Лепа Лукић, певачица која је после каријере која траје скоро 40 година решила да „посети“ кућу „Великог брата”, вилу „Парова”, али и да накратко сврати на имање у Лисовићу, тврди да се у ријалитијима ништа не може научити.
- Глупости које се тамо изговоре не служе ничему. Игноришем кад видим да се неко свађа и гледам да избегнем сукобе. Знам да нећу изгубити образ јер имам иза себе каријеру. Улазила сам у ријалитије да бих се подмладила, али деца не би требало да гледају такве садржаје. Могу мене, али остало није добро за васпитавање. Тешко да ће неки тамо ауторитети спречити младе да гледају такву врсту програма. Слаба је ту вајда – наглашава Лукићева, уз опаску да ће деца онда из ината то да гледају.
Њена колегиница Марина Перазић учествовала је два пута у „Фарми”, најпре у Хрватској а потом и у српском издању овог програма. Ти програми су, тврди она, били далеко бољи од онога што је телевизијска публика данас у прилици да гледа.
- Не бих имала желудац да у томе сада учествујем. На „Фарми” сам се борила са својом финоћом јер ту једноставно мораш показати зубе. Нико ти ту није пријатељ, свако те провоцира и мораш повући границу. Зато је важно да професори критички разговарају са децом о ријалитијима јер, ако агресивно нападнете оно што они гледају, имаће потребу да то одбране. Већина младих је у том периоду бунтовна, окрећу се против својих узора. Али, ако их професори буду третирали као себи равне, то ће имати прави ефекат и деца ће сама доћи до одговора – вели Перазићева.
